Као рузмарин мирише
душа на Љубав
док у молитви
Господу благодари.
Нема гушења у ћутању
само неизмерна радост
постојања и умилност,
тих искрених речи.
Шири се тај мирис, као рузмарин на длану, и молитвени пламен у
срце се, као стрела у мету забија и руши
све препреке, док остаје само мир, спокој и самоспознаја бивства.
Упућена на Бога, радошћу ношена у висине, сузама радосницама, бели убрус влажим и уздах
пречисте стварности у
Љубави Божијој, омотава сваки дах, који живот значи.
Знам да ме слушаш Господе, иако сам само
мрва, зрнце песка, прашинка мала, атомчић, али
Ти, Боже мој, чујеш и
ослушкујеш, будиш и водиш, пазиш и штитиш и безмерно волиш.
Ја сам рузмарин и ја сам гранчица, и птичица и песмица,и књижица, и словце, и реч и лик и мали каменчић, све мало ја јесам али Ти си велики, Ти си Отац, Ти си живот и лепота, радост и красаота, Ти си мој очињи вид и душе мир, Ти си мој спас и мој тихи глас.
Ти си радост која пени, Ти си све мени.
Посвећено Милици М.
