Речи… толико тога знамо о речима, шибале су нас и лечиле, дизале и унижавале, болеле и спашавале…
Дефиниције,
терминологија, граматика, правопис…
речи као бескрајни кладенац појмовног бојишта…Доста је!
А тишина, ћутање, добровољна немост…
Понекад је тишина најлепши или најболнији одговор… Понекад је тишина став, принцип, штит и мит…
Ћутање као најјаснији говор. Ћутање као слобода,. Ћутање као избор и извор…
Ћутање као ја.
Не знам све, немам одговор на свако питање, не умем да изрекнем сваку емоцију…
И на крају, немам мишљење о свему и немам потребу да све коментаришем…
Зато ћутим када ћутим, зато пустим да реч мине и улетим у прасак тишине.
