Разорни земљотрес доба у коме живимо, без милости руши све вредности, душе људске, тековине вере, и не заобилази ни породицу, ту жилу куцавицу хришћанства.
Ипак Господ, Мајка Божија, блага Владичица наша и сви свети, стоје на првој линији фронта да се са нама боре и амортизују ударе, који без престанка долазе са свих страна.
Не дајмо породицу, ту цркву у малом, не дајмо децу, родитеље, претке.
Ево стижу, Слава Богу, празници, не обични празници, већ празници породице, љубави, радости и отпора свему рушилачком.
Декаденција стаје пред моћношћу и љубављу предстојећих празника.
Ево га први у низу, који нас Спаситељу води и припрема, за онај празник, моћнији од очињег вида. Стижу нам детињци.
Радост, светлост, жар вере.
Окупи се породицо, благодари Богу, молитвом учврсти темеље, и воли се, воли бескрајно.
Детињци да нам у Литургији срца Светим причешћем воздигну, да нам домове окаде и тамљаном домове угреју, да нам кандила горе, да нас љубављу споје.
Грлите се, реците једни другима : „Волим те“, помилујте те мале, тршаве главице, стисните се једни уз друге, и ширите љубав.
Детињци да нам буду на радост, да нас Христу приближе, да нас Мајци милој под скуте приведу.
Празнујмо са Литургијском радошћу, празнујмо са породичном љубављу, празнујмо са жаром вере… Дарујмо се Богу и једни другима, дарујмо љубав, пољупце, загрљаје, дарујмо снагу породице, дарујмо душу души другој.
Благодаримо Богу и нек су нам детињци на радост, на живот у љубави, на сталну молитву… На не пробојни штит породице, на дечији смех, на што више великих породица, на бескрајно путовање ка спасењу…
Срећни детињци.