Свет као мозаик,путовања као делићи тог мозаика…
Спакујеш се и отиснеш ка некој дестинацији, радознао, радостан, отвореног срца и ума.
Велики је благослов моћи путовати. Благодарим Богу, на тој радости да упознајем свет, људе, нове културе, обичаје… Заиста велика је то благодат Божија… Отвори ти, Бог, милошћу и љубављу својом, такву могућност…
Свако путовање је двосмерно, у свет око себе и у свет у себи… Две дестинације, циљеви исти:бити благодаран, учити, спознавати лепоту Божије творевине, бити бољи, ширити љубав, проницати у себе…
Свет нам је Бог дао да се отиснемо у њега, упознамо лепоту коју је Он васељеном издашно посејао…
Упознавати себе, превазилазити искушења, утврдити веру, и схватити:сваки човек на овој земљи је ближњи. Није важна боја коже, нација, језик… важни су душа и срце, истинитост и искреност… Свуда је човек, свуда је мој ближњи:у авиону, на клупи у парку, у музеју, у ресторану… И ја морам дати све од себе да будем ближњи, онај искрен, истинит и частан ближњи…
Путовање, Божији дар, путоказ, нова коцкица мозаика, ново знање…
Хвала Ти Боже на милости твојој…
Колико радости у путовањима. На жалост, знам, не могу сви путовати, али, ако вам се укаже прилика, ако вам Бог подари ту благодат, прихватите је захвално и крените… Сваким путовањем богатији сте…
Путовања су пут ка Богу, пут ка ширини вере, пут у дубину себе.
И док путујем, под овом Божијом небеском капом , знам, сваки корак испланиран нам је и сваки тренутак Он прати нас, да само доброту, љубав и милост нам да.
Слава и хвала Богу на свему.
