Ми, хришћани, увек смо, на неки начин, били гоњени.
Увек били ‘претња’ свима који су удаљени од љубави, духовности, саосећања, правичности, истине…
Увек ‘трн у оку’ оној тамној, злобној, гордој и малодушној маси.
Зато је увек авангардно, смело, храбро, бити хришћанин, бити православац.
У усијаном гротлу света издвојити се молитвом, утехом, вером, надом, е то је подвиг.
Зато је највећа побуна, посебно у данашњем свету, бити православан, у Господа се уздати…
То је побуна против зла, ратова, сиромаштва, против свега назадног, декадентног, деструктивног.
Бити хришћанин је пркос, отпор који каже: ја сам живот, ја волим, ја сам човек.
