Петровдан… Безброј асоцијација и сећања…
Литургија, лето, радост, кандило, кадионица и тамљан, пуна црква… Ако сам у Србији, топла дедина рука и сјајан провод на вашару:мноштво људи, шаренило, какофонија гласова, ја, мала, провлачим се између одраслих, трчкарам од тезге до тезге, шећерна вуна од које се сва, као свако дете, умусавим, и наравно играчке, никада се са вашара нисмо вратили без неколико играчака и једног, највећег, лицидерског срца…
Ако смо Петровдан проводили на другом континенту, опет море сећања:Литургија, свечано одело, кућни сценарио исти:кандило, кадионица, тамјан. После литургије дружење у црквеној сали, безброј ђаконија, ми деца трчкарамо около, радост игре, старији разговарају, атмосфера свечана, буде ту и фолклор, слушамо песме које нас мелосом враћају у Србију… После пар сати поздрављамо се, размилимо се по паркингу, свак ка свом аутомобилу и настављамо својим домовима, неко на пар миља, неко на десетине миља од цркве, све са махањем из кола, и обећањем: видимо се следећи пут.
Код куће, на оба континента, свечарски дан, породични ручак,радост…
Приче о Апостолима…
Диван летњи празник. И данас, са истим жаром се радујем празнику, уживам у преплитању садашњости и успомена, у друштву ближњих, у љубави…
Лепо је, тако лепо…
Слава и хвала Богу на свему.
Срећан празник свима.
