Како хришћанин може бити песимиста?
Одакле долази та клица, која замути бистру воду вере?
Наша вера пуна је радости, испуњена љубављу, преобилна надом. Када све то имамо, када Господ свуда у нама и око нас обитава и испуњава нам животе, док Богородица, Мајка наша блага, љуби нас и хитро помаже, како бити песимиста?!
Нема живота без искушења, нема равне линије кроз наше овоземаљске дане, та линија стално је у покрету горе – доле, од пада у кал до успињања до звезда. Али нико нам није, никада, рекао да ће бити лако, лагодно, да ће бити фер.
Крст до краја морамо носити, па и ако посустанемо, па и ако пузимо, али без тог крста нити спасења, нити живота има. Не мора да буде лако, да би било угодно и лепо.
Бог нас стално опомиње да радост не губимо, отуда и питање одакле онда песимизам?
Преобилни су љубав и дарови Божији, и то је оно што нам обасјава живот, све остало је ефемерно. Зато хришћанин не може бити песимиста, зато у нашим животима радост, увек, мора угушити песимизам.
Завршиће се наше овоземаљско путешествије, али чека нас живот вечни.
Путујемо ка Царству небеском, праћени вером, љубављу и надом, зато стресимо са себе труње песимизма, и пригрлимо Господа и све што нам дарива и што нам, из дана у дан дарује и радујмо се.
Кратак је овај живот, да би песимизму било места у њему…
И као што рече Михаил Љермонтов:

„Желим да волим, желим да молим.
Желим да верујем у добро.“

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име