Некада је Ђоле Балашевић певао:„Не ломите ми багрење“, ја сада вичем: не ломите ми језик!
Није ми намера да се мешам у струку, политику, да задирем у туђу компентенцију, желим само да проговорим у име свих нас које боли све ово што се дешава са нашим дивним језиком.
Говорим као неко ко, понешто напише, доста чита, ко говори српским језиком, оним чистим, неисквареним српским језиком. Језиком којим су говорили моји родитељи, моји преци, којим говоре моје комшије, моји ближњи, моји пријатељи, познаници…
Мењате нам језик, стварате неки нео српски језик, уништавате вековну баштину овог народа, наш идентитет, наше благо.
У име чега, у име кога то радите? Коме и чему треба да се уподобите и додворите?
Кажете то је политичка коректност, то су људска права…. Да ли?
Какви су то аргументи? Чија то права угрожава језик једног народа, да би сте га прекрајали? Каква је то политичка коректност ако дискриминише неког?
Вековима су Срби чували свој језик, бранили га, штитили….
Сада га неко уништава, креира нове речи, које ништа не значе осим што звуче рогобатно и ружно….. Психолошкиња, социолошкиња, војникиња …..
Да ли сте саслушали глас струке, Цркве, народа, када сте нам наметнули све ове новонастале речи?
Да ли мислите да жени, која се бави психологијом, значи како ће јој се обратити неко коме је неопходна помоћ, мислите да ће одбити да пружи савет, помоћ ако јој се не обратимо са „психолошкињо”?
Мислите ли да је Милунка Савић, док се херојски борила за своју отаџбину, размишљала да ли је војник или „војникиња“? Да ли свака храбра и способна жена у војсци размишља о томе како ће је назвати, или пре мисли како ће извршити своје задатке?
Ја желим свој језик, без да ми неко намеће и мења вокабулар, измишља и креира оно што логично није. Моја права су угрожена овим наметањем – ко се брине за моја права?
Држите се политичке коректности (која је само параван за затирање и полтронисање), а где је та „политичка коректност“ према свима који не желимо тај нови српски језик?Зашто је нема према нама?
И, на крају, чија су то права угрожена, овим лепим, српским језиком?
Не ломите ми језик !
Не скрнавите светињу српског језика!
Ако, већ, тако склепавају нове изразе, логичније би било „психологиња“, него „психолошкиња“. Од овога језик да се ишчаши.
Osećam da imam mnogo više godina od autorke teksta te me ovakva nastojanja da se protivprirodno nešto promeni ponekad i zabavljaju. Govoriću kako želim, ne starim, već jezikom koji svaki čovek razume, očišćen i od svih „tuđica“ ( kao što je npr. reč „vokabular“ u tekstu ). Možda sam tvrdoglava, možda prkosna, ali sa radošću čekam da svaka reč, dobije reč drugog roda. Da li sam razumna ne znam, ali znam da je RAZUM imenica muškog roda. Da li ga imam, takođe, ne znam, ali me zanima njegov ženski rod!? Kad’ menjaju, nek’ menjaju sve. Neka probaju. Narod će izabrati i u govoru koristiti njemu razumljive reči.
Реч ‘вокабулар’, очигледно је с’ намером употребљена и, очито постигла свој циљ.
Што се тиче ваше констатације ‘ народ ће изабрати’ – знате, бирате када имате могућност избора, када вам је нешто наметнуто – НЕМАТЕ ИЗБОР!
Свако добро.
Драге моје, послушајте вашега пријатеља, професора српског језика и књижевности. Срамота је шта се ради са нашим језиком. Четрдесет година сам учио децу нашем лепом српском језику који је израстао у нашим очима као најмоћнији храст са свим својим жировима. Данас се неко нашао паметан да нам каже да то није било добро и да нисмо били никакви учитељи. Много је речи у нашем језику којима не треба род, већ нама да помогне Бог, да нам не одузима памет. Реч вокабулар је страна реч,безброј је страних речи у нашем „вокабулару“ али нас нико не тера да их користимо, напротив, писменост се не огледа у гомилању страних речи и израза. Уз све то треба понешто научити из граматике, подсетити се на заборављено из средње школе, нпр. да је предлог „С“ самосталан и да му не треба апостроф када се употребљава да сам у друштву „с њим“. Ако је он дошао СА нама и донео нам корпу с јагодама, онда свака му част.
Госпођа(ђица) која говори о разуму треба мало више да се запита да ли „има“ разума. Реч вокабулар је латинска и подразумева укупне речи једног језика па у контексту оних који то знају, може и да се употреби. Да ли си тврдоглава. Јеси, необразовани мисле да је све слобода говора јер ту назови слободу намећу они који мисле да нешто знају а то су шетачи у ноћним сатима који протестују на улицама па на тај начин бране „слободу“ говора и писања. Они би да забране и да наметну нешто што би било „много паметно“. Народе, чувајмо свој језик и не кваримо га речима, кованицама, које су ружне и тешке за изговор. А једнакост и равноправност се постиже на други начин.