Има једна дивна мисао оца Пападопулоса:“Моја агонија престаје када кажем: нека буде воља Твоја.“
Но , није то само мисао или реченица, то је начин живљења. Све што ми је потребно садржано је у ових неколико речи.
Ту сам, у овом пролазном свету, захваљујући љубави и вољи Божијој, ту сам јер Он зна зашто сам ту, шта треба да чиним, како треба да се радујем, будим, волим, стварам.
Знам да Он брине о мени .Знам да искушења, невоље , радости, среће, успеси, падови, полетања и слетања, ту су да ја будем боља, да приђем Њему што ближе.
Живим знајући да бескрајна љубав Божија, сваке секунде и на сваком месту је, ту , управо ту крај мене и у мени. То сазнање ме чини јаком ,одлучном , спокојном и радосном.
Знам, и када посрнем, Његова брижна рука придржаће ме.
Када погрешим, замолићу срцем, за опроштај и опростиће.
Када се радујем, радујем се Господом.
Зато не бринем, не бежим, не кријем се, не ропћем. Живим отвореним срцем, путујем , стварам, радујем се, волим, постојим, јер Он је увек ту.
У сигурним сам рукама. Верујем и не плашим се.
Зато , увек: „Нека буде воља Твоја“.
