Не познајем тај додир.
Не разумем изговорене речи.
Тутњава свеопштег хаоса односи
галаму у шкрињу ћутања.
Данас се сунце поиграва
сенкама и муњама разума.
Трава пркосно дише угљен моноксид града.
Узвисило се брдо изнад магловите долине
и призива својом стаменом мирноћом.
Корак по корак, стаза се стазом надвисује.
Пут је један, скретања су многа .
Циљ се назире у равници облака од дамаста.
Покошено шибље лиром свог откоса
песму у недра незнанаца утискује.
Пробија се клица новог сна и несаница
у галопу одлази.
Устаје нада да пообара препреке и
отвори сјајна врата вере.
