Смрт је неминовност.
Живот је свети дар.
Колико смо људи између рођења и смрти?
Заборављамо да смо пролазни , да до вечности морамо ићи уском стазом и да , једини , траг који можемо оставити је љубав.
Мементо мори.
Сетити се смрти , увек.
Не мутити бистру воду, не поткопавати темеље живљења .
Прихватити сваки догађај са смирењем. Критички се односити према себи. Дати шансу игри, стварању , миру.
Не стварати непријатељства , не ломити наде ближњих.
Увек дати предност, оном благом , Ми уместо Ја . Заборавити то ја : ја знам , ја могу , ја умем , ја смем , ја , ја …
Гушимо лепоту живота искривљеним перспективама лицемерног јунаштва.
Делимо се , пребрајамо , гурамо , гунђамо , вређамо….
Мементо мори…
Тако је једноставно бити човек. Овде мало више бити толерантан, онде прећутати , овамо пружити руку , тамо загрлити , утешити …Волети , поштовати, радовати се.
Не коментариши , не осуди , не љути се, не пркоси.
Мементо мори.
Господу се предати , молитвом појати , вером зрачити , љубављу сијати…
Једноставно је човек бити.
Лепо је волети.
