Како ја могу да се Теби не захвалим?
Како могу крочити у нови дан или утонути у сан, а да Теби не заблагодарим.
Ти си ми звезда у облачној, тамној ноћи.
Ти си ми цветна пољана
миомирисом саткана.
Ти си ми рука нежна и додир благи.
Теби се осмехујем и Тебе грлим.
И мој си осмех, моја игра, моја радост.
Ти си ми заклон од муња и громова.
Ти си ми бистро горско језеро и јато соколова.
Мој си дом и окућница и двориште и цветна стаза и алеја платана.
Мој си молитвени бисер, прва помисао јутром, моје топло ћебе ноћу.
И Отац си ми, и брат и пријатељ и учитељ и род.
И мој си сликар и писац, и вајар и дрводеља и иконописац.
Теби се молим, Тебе волим, Теби срцем хрлим, са Тобом живот грлим.
И моја си игра, и слобода и радост и победа.
И како да радости немам, када Тебе у животу имам, када живот овај дарова ми Ти, да га славим и живим пратећи путоказ твој, у слободи коју ми љубављу дарова, а ја певам, душом, да милост Твоју сазнају сви.
И уз Тебе мој је цео свет, а овај живот тако леп.
