Дечани моји, вити и мили, да није вас ни ми не бисмо били.
Чукундеда праг вам пољуби, и остави у аманет нам, да ни једно поколење заборавити не сме вама се поклонити и појање манастирске песме заборавити .
Бака ме причама о Дечанима успављивала, док је кандило собом пламен шарало.
Мајка ми крстић из Дечана остави.
Отац ми Дечанску бројаницу даде.
Дечани моји, кућо, доме, авлијо, ка вама ходи душа моја.
Сијаш краљу Свети Стефане Дечански, слободно да кликнемо :
„Ово је род и дом,
овде мајке јунаке рађају, баке унучад доводе, овде молитве Господу и светом краљу воде.“
Узданицо рода, чувару српског брода, дишемо ваздух кандилима твојим окађен, љубављу ограђен.
Монаштво храбро, светињом на молитву жури, верни народ, под окриље Светог краља да привије.
Вечна светињо наша, Свети краљу Стефане, док имамо тебе и Дечане Високе, молитве су наше Господу, Богородици и свима светима стигле.
Чувај нас светињо драга, чуваћемо Дечане наше до последњег даха.
