Прочитах, пре пар тренутака , објаву на твитеру и пренећу је у целости :
„Човек изводи младу, жени се, свирају му: „Ђурђедааан је а јааа нисам с оном коју волим“.
Овај народ није чист, свега ми.“
И, заиста, не само да песма није за ту прилику, већ за многе у којима је користимо.
Олако трпамо, онако офрље, све свуда… нема размишљања, нема прикладности, а, што је најгоре, нема знања.
Није важно да ли се људима допада песма или не, није важно ни то што је, некад неки рок бенд направио хит од ове песме, нити које све изводи. Све су то маргиналне ствари. Оно што јесте важно је како, када и због чега је настала ова песма.
Колико људи то зна, пре но што, обично припити, хоће ову песму на свадби, рођендану, некој забави…
Знате ли да (зло) употребљавате тугу, крв и отету љубав?
Па хајде да да сазнамо истину о тој песми и да, следећи пут, онако омамљени од алкохола и ужарене атмосфере, добро размислимо да ли је прилика, да ли је место и време да дижемо руке, бацамо чаше и падамо у транс уз ову песму.
Ђурђевданско јутро 1942. године било је погубно за сарајевске Србе који су били заточени у логорима и затворима у том граду“6. маја, на Ђурђевдан, отварају се врата ћелије у затвору Беледија и усташа још са врата каже: „Ајте Срби, Ђурђевдански уранак“ – још увек се живо сећа тога јутра професор доктор Жарко Видовић преживели сведок који је са још 3.000 Срба и муслимана који су подржавали Србе био заточен у сарајевским казаматима.
Срби су покупљени из затвора и доведени до Вијећнице, градске куће у Сарајеву где су их чекали возови смрти који ће их одвести у Јасеновац.“На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било места ни за стајање, а камоли за седење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо“ – сведочи Жарко Видовић.
На том путу Србе су осим страха и неизвесности пратила и питања: Куда нас воде и где ћемо завршити?
У тим возовима смрти који су ишли за Јасеновац, у једном тренутку родила се песма „Ђурђевдан“ која се најпре заорила из грла једног младића, члана Културно-уметничког друштва „Слога“ из Сарајева, а онда се та песма ланчано почела ширити од уста до уста, од вагона до вагона.
Усташки одговор на ту песму врло брзо је стигао. Сви прозори на вагонима су затворени, тако да у њима готово да није било више ваздуха па су многи Срби угушени и пре него што су стигли до Славонског Брода где су преседали у друге вагоне који су пут ка Јасеновцу наставили пругом широког колосека.Песма „Ђурђевдан“, коју је обрадио Горан Бреговић је песма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац, одакле се вратио тек сваки десети Србин од њих 3.000 колико их је одведено тог 6. маја из Сарајева за Јасеновац.
Да ли је увек права прилика? Хоћемо ли и даље тако олако заборављати и бити себични, затворених очију и глуви на истину.
Толико је песама, наручите неку другу и наставите правити срчу и лумперајку, али поштујте нешто.
