Свет је једна велика соба, само је из различитих углова другачији поглед на собу… Али постоји тај неки угао из ког видите собу у целини и са свим њеним детаљима… Тако је и са људима. Када нађете прави ‘угао’, када направите дистанцу, да аналитички сагледате неку личност, много тога, што из непосредне близине нисте приметили, одједном изађе на видело.
Па видите, да неки људи за које сте веровали да имају интегритет, да су истинити, постојани; и нису баш такви. Испливају ти моменти који буде сумњу, разједају поверење, осипају поштовање. Појаве се, онако слабашно, суптилно, између редова, неки дилови, неке радње типа услуга неком ко то ничим не завређује, и лагано, као на длану пахуља, топи се све оно што сте добро мислили, све оно што сте, у неким људима поштовали и волели.
Перспектива из које гледате, покаже како се људи олако продају, заборављају своју сврху, занемарују свој рад, упадају у замку ситних душа, а те ситне душе, грам по грам, сваког дана их мељу.
А о ситним душама шта рећи? Да су добри не би били ‘ситни’ ни у знању, ни у понашању, ни у односу са ближњима, па и људима уопште. Комплекси, тих ситних душа, грчевито се гурају, лактају, па не схватајући да су само каплари, забораве се и, у својој глави, постану генерали.
Али Богу не промиче ништа, Он све види и зна, Он је увек ту, да спаси и помогне залуталим и да нас сачува од ситних и умишљених.
Молим се и за једне и за друге, да им драги Бог да мудрости и снаге, једнима да се отргну из чељусти ситних душа, а ситним душама да подари снаге да отворе срца, душе и протерају ту ‘ситнину’ из себе.
