Замислите свет у којем више нећете морати да размишљате о егзистенцијалним проблемима. Замислите живот у коме ћете моћи својим присуством да отворите врата свог дома, упалите светло, климу, машину за веш. Замислите свет где више нећете морати ви да бринете о свом здрављу, већ ће вештачка интелигенција то радити за вас. Замислите да све чиме имате управља неко паметнији од вас. Замислите свет у коме више неће бити криминала – јер неће бити могућ?
Замислите да више ништа не поседујете, а упркос томе ћете бити најсрећнији човек на свету. Замислите свет у коме се границе између полова, родова, родитеља, супружника, вере, религије једноставно – бришу. Замислите човека толико савршеног да ће бити нешто попут богочовека, и живеће вечно. Замислите свет у коме више нико неће бити гладан? Зар све то не звучи као идеална утопија?
Управо су ови и слични постулати темељне основе развоја многобројних футуристичких покрета, идеологија и научних дисциплина које се једним именом зову трансхуманизам. Кључна идеја трансхуманизма је побољшање и проширивање могућности људске врсте уз употребу технологије и науке. Појам трансхуманизма сковао је 1957. године биолог, еугеничар (неко време и члан Британског еугеничарског друштва) Џулијан Хаксли – иначе брат Олдуса Хакслија, аутора књиге „Врли нови свет“. Џулијан је такође био и први директор УНЕСКОа. Оно што је обележило Хакслијево деловање, поготову након Другог светског рата, био је интерес за могућност побољшања људске врсте што је називао „еугеником у правом смислу“. Еугенику засновану пре свега на биологији и генетици људске врсте. Еугенике данас више нема, зар не?
Замисао о убијању људи показала се монструозно погрешном током Другог светског рата. Зашто би се људи убијали ако би се проблем „неподобних“ или „прекобројних“ јединки решио већ у самом зачетку – генетичким испитивањем људи већ у самом моменту њиховог зачећа? Свакој трудници, нарочито после тридесете године, натурају се многобројни генетички тестови и испитивања плода у циљу откривања да ли ће тај будући човек бити генетички и биолшки „савршен“ по мерилима данашње еволуиране еугенике. Ако неће, саветује се његово „хумано“ одстрањење још пре него што буде рођен. Можда баш није етички али – никад се није ни трудило бити. У књизи J.D.Bernal-a „The World, the Flesh and the Devil“ наводи се да ће наука у будућности коначно успети да искорени „3 непријатеља људске душе“: физика ће укротити гломазне и тупе силе Природе, биологија ће пронаћи лек за проблеме људског тела а психологија ће контролисати човекове“ жеље и страхове, машту и глупости“. Извод из једног дипломског рада каже овако:
„Осим технооптимизма, идеје Хакслија, Халданеа и Бернала се огледају и у идеји глобалне владе, као и биолошким разликама међу људима. Биологија је главни разлог неједнакости. Људи су рођени неједнаки. Не само различити – то није лоше. Али неједнаки. Докле год постоје велике биолошке разлике не може бити праве једнакости.“
Будућност трансхуманизма је већ ту. Кинески генетичар др Хе Јианкуи 2018. вештачком оплодњом модификовао је ембрионе тако да буду отпорни на ХИВ инфекцију тако што је модификовао ген CCР5 који је између осталог, одговоран за продор вируса ХИВ у организам. Близнакиње Лулу и Нана рођене су почетком новембра 2018. Други научник, неуробилог са Института УСЛА у Лос Анђелесу који је изучавао истраживање које тврди да уклањање тог истог гена доводи до побољшања когнитивних способности (памћење, меморија, капацитет за учење), изјавио је да постоји „нездрав интерес за супер-интелигентно дизајнирану децу међу многим људима у Силицијумској долини“. Компанија „Неуролинк“ Илона Маска 2021. представила је чипованог макаки мајмуна који игра видео игрицу користећи свој ум.
Научници са Кембриџа су ове године користећи матичне ћелије узгојили синтетички ембрион који има мозак и срце, са потенцијалом развитка и осталих органа. Једном речју, без коришћења сперме и јајних ћелија, створили су Живот. Тиме је Науци Бог коначно постао сувишан и огољено омражен. Уколико би се неко и дрзнуо да помене етичке и моралне упите оваквих експеримената, био би аутоматски дехуманизован и одбачен као кочничар људског прогреса. Уколико и то не би помогло, ту је увек „хумани“ начин „укидања“ људи који се дрзну да преиспитају званични наратив. То смо имали прилику да видимо током Короне, која је узгред буди речено, од болести која је захтевала да верујемо науци и да се затварамо и пелцујемо јер људи тешко обољевају и умиру, некако волшебно нестала са светске сцене са почетком специјалне војне интервенције Русије у Украјини. Чудо једно.
У постхуманистичком свету једина емоција људског бића која је одобрена је срећа. Није битно да ли су деца превише изложена интернет садржајима који их превише рано сексуализују – битно је да су срећна. Корпорације и државе се много више брину да хормонски и медицински мењају полове деци и без пристанка родитеља – ако их то чини срећним. Трансвеститима је омогућено да иду у вртиће да причају са децом – јер трансвестите то чини срећним. Могуће је да 6 процената становништва има право
на јавни неморал којих осталих 94 немају – јер их то чини срећним.
Уколико неко није срећан, тај сигурно да има неки психолошки проблем или поремећај – те ће му бити уз пуно разумевања преписани стабилизатори расположења и хормона – јер је битно јако бити срећан. На крају крајева, критичко и уопште промишљање о правцима којима се човечанство убрзано креће и о будућности која га чека, произвешће тугу. Тугу, као ни бес, ни огорченост, као ни читав спектар људских
осећања једноставно више није добро осећати. Ако баш морате – молим вас да то радите у своја четири зида. У јавности се понашајте срећно. Само срећан човек је испуњен човек.
Јер еугеника је научила своју лекцију – мора бити добровољна. Тако да је данас све засновано на појединцу и његовој слободној вољи. Тако кажу. Свако има право за себе да одлучи како ће и шта радити, како се понашати, како се осећати. Ако је то заиста тако, зашто медији упорно врше пропаганду којом нам намећу како треба да изгледамо, облачимо, једемо, шта да читамо, како да се осећамо, шта да видимо, шта да пијемо, од чега и како да се лечимо, како да васпитавамо децу, шта је род, шта је пол, како да дишемо, вежбамо? Са друге стране, зашто се промовишу садржаји који афирмативно говоре управо о слободи избора? Како неко има избор да има право да изгледа и осећа се како жели када је претходно видео да све оно што се не уклапа у неки званични наратив је управо онако како не треба да изгледа или се осећа? Слуђен човек губи капацитет да размишља. У „Новој нормалности“ (једној од неколико агенди Уједињених нација са последњег скупа у Давосу која је јавно доступна за читање), вештачка, паметна (смарт) интелигенција је она која ће размишљати уместо човека. На човеку је само да се препусти и буде срећан. О препуштању чарима вештачке интелигенције може се написати читав текст, али узмимо неколико сјајних примера које је својевремено хрватски водитељ Крешимир Мишак истакао у једној од својих емисија на ту тему: замислите да имате „паметну“ кућу која вам отвара врата само идентификацијом вашег гласа. Враћате се од зубара после вађења зуба, натечени и полуомамљени од анестезије. Мумлате да вам кућа отвори врата – такав глас се не препознаје.
Или уђете у смарт аутомобил којим управља вештачка интелигенција, која вам измери све виталне параметре пре него вам дозволи да упалите аутомобил. Вама је притисак уместо 120/70 рецимо 140/90. „Молим Вас јавите се лекару, онемогућено вам је да стартујете аутомобил“. У дигиталном свету садашњости све је унапред програмирано, доступно и веома брзо. Од осећања је потребна само срећа. Али не и љубав. Љубав је ретроградно, примитивно осећање које је било ту док га није заменила технологија. Технологији није потребна љубав. У тако устројеном свету, људи који воле и који чезну да буду вољени, што је иманентно људској (али не и компјутеризованој) природи, биће исмејавани, дехуманизовани и прогањани, као непријатни сведоци сећања како је човек функционисао хиљадама година.
Многи људи се са правом питају шта је решење. На то много умнији људи од мене имају вероватно одговор. Неки кажу да је то у повратку себи, начину живота који је што више ослобођен технологије. Враћање колективизму, мобама, неотуђивање људи него поновно зближавање и разговор уживо. Чување интиме и приватности од друштвених мрежа. Што је могуће дуже одлагање интернета деци. Враћање
традицији. Чување породице, институције брака. Мање инстант живота и инстант решења. Дозвољавање себи да не будемо савршени. Умрежавање уживо а не преко мрежа. Љубав, Вера, Нада.
1. Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.
2. Љуби ближњега својега као самога себе.
(Мт. 22, 37 и 39; ср. Мк 12, 30 и 31)
Bravo.
Odlican tekst.