Наташа Станојловић: Елита наша насушна

Брига ме ко ће ово како схватити, али човек би помислио да у 2023. години, у земљи где све невладине организације (да не кажем агенти страног утицаја) и леволиберална, ултратолерантна, грађанерска јавност, улаже милијарде долара да српско друштво убеди да класне и друге разлике не треба и не смеју да постоје, да је то кажњиво законом, и да је то тако.

И док у Шведској деца из краљевске породице иду у јавну, државну школу, где сви носе униформе и где је свима, а њима нарочито, забрањено истицати класне разлике – не само по облачењу, него и при одабиру поклона за дечије рођендане; где се „форсира“ да поклони буду нешто што су деца једна другима сама направила, неке рукотворине; објашњење које сам добила од запосленог у тој јавној, државној школи због чега је то тако – је да се ниједно дете које нема финансије као деца из краљевске породице и сличних, не би осетило понижено. Тако да је куповање маркиране гардеробе, обуће, ваучера и сличних малограђанских глупости не само непожељно, него и одраз крајње примитивне заосталости.

Дотле, у земљи Србији, требало је да се деси шта се десило па да се шира јавност и плебс ван Београда и званично обавести да ипак нису сва деца иста, и да класне разлике могу и треба да постоје. Јер просто не иде да дете неког ко себе сматра елитом, од малена буде научено да елита као појам уопште није све оно што та школа представља нигде – сем у Америци. Не дај Боже да буде научено и да му буде дозвољено да само буде дете као и сва остала деца. Овако испада да та деца не иде баш да се мешају са другом, неелитном децом, и да је сегрегација по било ком основу у овом случају пожељан вредносни систем – за децу. (Не знам зашто ми при помену сегрегације опет пада Америка на памет? А да, мора да је у питању завист и/или љубомора. Решен проблем).

Под претпоставком да таква деца потичу од елитних (шта год то значило) породица, да ли је безбедно претпоставити да се деца школована у елитној школи образују по неком битно различитом моделу од државних школа, да би сутра били попут родитеља – елита Србије?

Хм. Ја не бих волела сутра да ми систем вредности и политику кроји било ко коме је од рођења усађено у главу да је вреднији као човек само зато што је имао ту привилегију да се роди привилегован – спрам неког ко не значи да ако није „племенитог“ порекла, нема зилион пута бољих интелектуалних, когнитивних, и било којих других капацитета и квалитета. Осим тога, заиста нисам видела ниједну вест икада, да је на светским такмичењима наше деце (које буду популарне пар сати и почињу обично са „штета што ће ова вест имати мање лајкова од тамо неке старлете) икада, или у довољном проценту, била из школе која би оправдала назив „елитна“.

Нешто ми пада на памет Слободан Антонић са својим промишљањем о елити, не знам што. (https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=10230774026440797&id=1429300317&mibextid=Nif5oz)

И тек да не буде да сматрам да су деца а приори одговорна, пада ми на памет било који пост уреднице Детињарија, Јоване Папан, која годинама својим текстовима упозорава на погубне последице по децу због појаве међу „модерним“ родитељима, које је неко убедио да ће ненормалним притисцима и очекивањима са болесно високим захтевима од своје деце, због тога бити бољи родитељи и имати каријерно успешније дете од тамо неког родитеља који има не знам, амбиције да му дете буде срећно и опремљено неким другим карактерним, психолошким вештинама које се уче од малена, па сутра неће имати потребу да кињи или убије сваког ко му стане на његов савршени его(трип).

И таман кад човек помисли како сам можда малициозна због спознаје чињеницом да ћемо (ОПЕТ) као друштво доживети да због 1% привилеговане деце, сви ми неелитни и непривилеговани имати (ОПЕТ) туђу, државну контролу и опресију (која већ изгледа да нам није била довољна свих ових година) као одрасли; и да сам данас видела да деца у основној, неелитној школи у Нишу (7. разред) су морала (не својом вољом) да иду чопоративно, под пратњом професорке, у оближњи маркет да купе ужину и да остану чопоративно окупљени око наставнице све време трајања школског одмора (збогом тајне, збогом пубертет, збогом очијукање, збогом слободо да се понашаш као типични тринаестогодишњак на великом одмору), помислим, чекај, дај да видим шта родитељи те деце, та елита овог друштва, сматра и тражи да треба да се уради како би њихова деца сутра била безбеднија и можда, само можда, мало мање опресована очекивањима од њих самих. Остали, непривилеговани део друштва који се ових дана психички покидао на ситне комаде да реши проблем елите ми је дакако познато.

И онда видим ово.

Цитираћу речи Анастаса Петронијевића око тога (он исто није академик):

“ Нема даље. Но искејп. Захтев родитеља је да се школа окречи и ентеријерно уреди, евентуално опреми Икеа намештајем и да буде још више психолога у школи. Ентеријерни и психолоши редизајн ће решити све проблеме. Евентуално још један протесни скуп да назив школе буде сансерифним фонтом, да се трагедија не би понављала. Вучић више него вољан да изађе у сусрет…“

–Direktor Školske uprave Beograd Dragan Filipović kaže da se zahtevi roditelja učenika OŠ „Vladislav Ribnikar“, u kojoj se 3. maja desio nezapamćeni masakr, uglavnom odnose na izmeštanje učenika i rekonstrukciju škole.–“