Наталија Обреновић, рођ. Наталија Петровна Кешко, српска кнегиња и краљица, жена Милана Обреновића и једна од најтрагичнијих краљица у новијој српској историји.

Рођена је у у Фиренци 1859.године, у породици богатог руског спахије Петра Кешка и његове жене Пулхерије Стурза, молдавске племкиње. Без оца је остала са шест година, а мајка јој је умрла када је Наталија навршила петнаест година. После мајчине смрти Наталија је са братом и две сестре остала да живи у Русији. Завршила је девојачку школу у интернату за ћерке аристократа у Паризу.

Иако су постојали преговори с руским двором да се кнез Милан Обреновић ожени неком руском принцезом, он се 17. октобра 1875. године оженио Наталијом Кешко, коју је упознао у Бечу, по препоруци и савету своје мајке, румунске принцезе Марије Катарџи Обреновић.

Млади брачни пар сматран је за најлепши владарски пар у Европи тога доба, а Наталија је имала приликом веридбе имала само седамнаест година. Они су се 17. октобра венчали у Београду, а већ наредне године рођен је престолонаследник Александар Обреновић, касније последњег краља Србије из династије Обреновића (од 1889. до 1903).

Кнегиња, а од 1882. краљица Наталија родила је и другог сина Сергеја, који је умро пет дана по рођењу.

Због Милановог лагодног живота, одавању коцки и неверствима краљ и краљица почели су се удаљавати једно од другог. Њихови карактери били су различити, као и однос према владарским обавезама. Наиме, док је краљица била одговорнија и чвршћа, краљ је неретко показивао опуштенији однос према власти.

Такође, краљица Наталија била је наклоњена Русији, а краљ Милан ослонац је тражио на страни Аустрије. Бројне размирице довеле су до тога да је 1887. године краљ тражио да краљица напусти Србију, увидевши да му она може угрозити положај и политички утицај. Договор је био да краљица има право да лето проведе у Србији, али је потом морала да напусти земљу на годину дана.

Године 1888, по Наталијином повратку у Србију, краљица Наталија и краљ Милан званично су се развели, али је тај развод био нерегуларан и касније је поништен. Краљица се после разлаза са краљем преселила у Бијариц у вилу „Сашино“. Током изгнанства само је повремено виђала сина Александра.

Пошто је краљ Милан абдицирао 1889. године у корист свог малолетног сина Александра и напустио Србију, вратила се у земљу. Иако је била изузетно популарна у народу, била је присиљена да 1891. напусти Србију на притисак дворских кругова. Када је на власт ступио краљ Александар 1893. године, одбила је да се врати у Београд, што чини тек две године касније, тј. 1895. године. У земљи је боравила само када у њој није био краљ Милан.

После женидбе краља Александра некадашњом Наталијином дворском дамом Драгом Машин 1900. године дубоко се разочарала, заувек напустила Србију и годину дана касније примила католичку веру и замонашила се у манастиру Берк сир Мер у Француској, где је живела до краја живота, готово пуне четири деценије.

Свесрдно је помагала женска друштва и покрет за еманципацију жена у Србији, била покровитељ чувене Више женске школе у Београду, али и мецена многих уметника, сликара и писаца, и ангажовала се у помоћи рањеницима и ратне сирочади из српских ослободилачких ратова са Турском и Бугарском.

Касније, и поред затирања династије Обреновић и злочиначког убиства њеног сина Александра и његове жене краљице Драге у Мајском преврату 1903, из Француске је помагала Србију у балканским ратовима и Првом светском рату. Била је велики добротвор и своја имања тестаментом је завештала Београдском универзитету и манастирима и црквама – задужбинама Обреновића.

После Другог светског рата, међутим, њена биста је уклоњена из ауле Београдског универзитета.

Поред Успомена и обимне преписке на француском, написала је и прегршт афоризама и две новеле на спском језику.

Сахрањена је на гробљу у Лардију, 40 километара од Париза.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

serbiantimes.info

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име