
Упознајте се са неким од најлепших и највреднијих задужбина чувене средњевековне династије Немањић, која је владала Србијом више од два века и иза себе оставила изузетно вредна дела, у бројним областима, од политике до културе!
Немањићи
Династија Стефана Немање, владала је Србијом од 1166. године па све до смрти последњег српског цара Уроша IV Нејаког, 1371. године. Својим државничким успесима, успостављањем међународно признате независности српске државе, ширењем њених граница и богатом задужбинарском делатношћу, Немањићи су заслужили да остану упамћени као најмоћнија и најважнија владарска лоза српског средњег века.
Владари из ове династије, започели су своју владавину Србијом као велики жупани, да би од 1217. године понели краљевску круну. Врхунац моћи, немањићка Србија достигла је 1346. године када је Стефан Душан крунисан царском круном.
Заједно са успоном српске средњевековне државности, текао је и процес осамостаљивања српске цркве, која је 1219. године, напорима Немањиног сина Растка, потоњег Светог Саве, добила ранг аутокефалне архиепископије. Овај процес довршен је 1346. године, када је Српска архиепископија добила ранг Патријаршије.
Успон српске државе и цркве, био је праћен и израженом ктиторском делатношћу српских владара. Немањићи су у току своје владавине подигли велики број цркава и манастира, од којих многи и данас плене својом лепотом и представљају највредније тековине целокупне српске културне и духовне баштине.
Утемељитељ династије Немањић, рођен је у месту Рибница, на простору тадашње Дукље, као трећи син Завиде, великаша чије порекло није до краја разјашњено.
Након што се са браћом вратио у Рашку где је његов отац, по свему судећи, успоставио власт, Немања је по тадашњем обичају, управљао удеоном кнежевином у сливовима река Ибра, Расине, Топлице и Јабланице.
Показујући већ тада жељу да самостално влада, Немања је одржавао дипломатске односе са византијским царем и самостално подизао цркве, на шта по тадашњем обичају није имао право без сагласности великог жупана.
Сукоб са браћом, од којих је најстарији, Тихомир, у међувремену постао велики жупан, водио је преко Немањиног заробљавања, ослобођења све до одсудног сукоба на бојном пољу, у коме је Немања тријумфовао и преузео власт над целом земљом.
Као велики жупан, Немања је успео да наизменичним ратовима и вештом дипломатијом знатно прошири територије српске државе, али и да очува и ојача њену независност у односу са моћним суседима.
Вођен примером свог најмлађег сина Растка, Немања је одлучио да последње године свог живота проведе као монах Симеон, у манастирима Студеници и на Хиландару.
Немања је уједно, још као удеони кнез, почео да поставља темеље богатој ктиторској делатности његове династије у будућности. Међу првим црквама које је подигао оснивач средњевековне српске државности, била је црква Светог Николе, код данашње Куршумлије. Поред ње, Немања је помогао изградњу великог броја цркава и манастира широм Србије. Својом лепотом и историјским значајем, нарочито се истичу Ђурђеви Ступови које је посветио свом спаситељу, светом Ђорђу те Студеница и Хиландар, у којима је као монах Симеон, провео своје последње дане.
ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ
Једна од две најстарије задужбине Стефана Немање, подигнута је између 1152. и 1166. године. У њеној близини, Немања је изградио свој двор, а читав комплекс, представљао је престоницу његове удеоне кнежевине, која је због оловних кровова којима су биле покривене цркве Светог Николе и оближња црква Пресвете Богородице, добила назив Бела Црква.
Надограђивана за време Немањиних потомака, црква је постала прототип тзв. Рашке школе црквене архитектуре, који представља мешавину византијских (заобљена купола) и романичких (припрата са две куле звонаре) архитектуралних елемената.
Извор: Национална географија