Био је босоног када је отишао у свет пред крај Другог светског рата и више се никада није вратио, али рођаке, које такорећи и не познаје више, никада није заборавио
Миломир Главчић (97) – име је које треба изговарати с великим поштовањем. Овај невероватан човек један је од највећих добротвора које Србија има, а његово понашање према рођацима редак је пример безусловног помагања какво се данас скоро више и не виђа.
Да кренемо од почетка. Миломир је богати житељ канадског града Нијагара Фолс, али његов пут до свега што је стекао, иако звучи као клише, заиста је био посут трњем. Рођен је у засеоку Попе, подно Kопаоника. Остао је рано без родитеља, па је као сироче срећу потражио у Београду, где га је дочекао рат. Kако је и сам једном рекао, као дете је увек био “више гладан него сит”.
“Само у последњих десетак година, граду Kраљеву поклонио је више од два милиона евра за изградњу новог моста на Ибру, дао је 250.000 евра за скенер, магнетну резонанцу и санитетска возила. Помогао је да се изгради дечји вртић, а редовно помаже и Српској православној цркви”, истиче сестрић Радоје.
Након разорног земљотреса који је 2010. погодио Kраљево и околину, али и поплава које су у више наврата нанеле велике материјалне штете овом граду, Миломир је донирао велике суме новца за иградњу кућа. Након земљотреса, својим комшијама поклонио је око пола милиона евра, како би могли да купе белу технику и све оно што им је уништено од кућних апарата.
-“Помагао је и сиромашним људима који су га молили за помоћ. Он је јединствен човек. У Kанади живи са супругом и има двоје деце, сина и ћерку”, прича нам Радоје.
Миломиров пут до Kанаде такође није био лак. Побегао је из ЈНА у Грчку, а затим је завршио у логору у Италији. Најпре је радио најтеже послове, у руднику, а када се доселио у Нијагара Фолс постао је успешан хотелијер. Тада се зарекао да ће стално помагати својима на Kопаонику, што чини и данас у својим позним годинама.
Serbian Times
