Током истраживања у сектору Варошке капије Смедеревске тврђаве, археолози су открили темеље турске Топовске куле саграђене 1483, која је порушена због градње тадашње пруге од Београда до Ниша.

Минуле седмице, после 120 година, делови грађевине су поново угледали светлост дана, односно стручњаци су наишли на обрисе петоугаоне турске куле, те још три остале – за топовске батерије.

Тај део спољашњег одбрамбеног прстена је имао три топовске куле на угловима и ову, четврту, испред улаза. Она је била пролазна и из ње се ишло право на капију – објашњава вршилац дужности директора Регионалног завода за заштиту споменика Дејан Радовановић, наводећи да је истовремено откривена и водоводна линија од керамичких цеви, највероватније такође из турског доба, с обзиром на то да је била постављена ка хамаму у Тврђави.

Археолози верују да се гроб Ђурађа Бранковића налази баш на простору Смедеревске тврђаве

Арехеолози сада, после машинских, настављају ручна ископавања на дубљим слојевима и надају се да ће утврдити ко је и када направио ову водоводну линију, као и да ц́е наиц́и на занимљиве налазе који се вековима крију испод земље.

Иначе, простор некадашњег двора деспота Ђурђа и Проклете Јерине – Мали град – већ је археолошки истражен, али су улаз у утврђење и Велики град последње српске престоница и даље археолошка непознаница.

На овом простору од 11 хектара су обављена тек делимична ископавања, а најважније дилеме нису разрешене јер археолози верују у то да се на овом простору налазе остаци Саборне цркве посвећене Благовештењу, коју је деспот Ђурађ подигао као своју задужбину.

У њој су, по историјским подацима, похрањене мошти једног од апостола Христових, јеванђелисте Луке које је Бранковић откупио за 30.000 дуката, верујући да су последња заштита и спас српске деспотовине. Мошти су касније пренете у Венецију, али тајна светилишта у Смедереву до данас је испод земље.

Друга велика мистерија је гроб Ђурађа Бранковића. Иако има и другачијих мишљења, многи археолози верују да се он налази баш на простору Смедеревске тврђаве, тачније у остацима велике митрополитске цркве која још није откривена.

 

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

nationalgeographic.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име