Пишем ти тајну једну,
која једва чека свијету да види лице,
И она свијетом хтјела би да прође,
али ако своје тајне кажем ти стих,
не мора бити за уши свих.
Нека слатка попут вишње буде,
нека повјерење буде нешто што спаја људе.
И тајна мала свој хоће свој лет,
али немој јој дати да обиђе свијет.
Златан печат она у нашем срцу имати треба,
јер повјерење је дар светога неба.
Кад сваком на ухо кажемо исто,
то тајна није,
ако се не крије.
Зато тајна чува се вјешто
кад неко повјери ти нешто,
душа од среће хоће да заблиста,
као дно бистрог потока она је
и к'о љубав врела и чиста,
Причам ти тајну једну,
која једва чека свијету да види лице,
али ако њен одам ти стих,
да ли ће доћи до људи свих?
