Молим Бога, Пресвету Богородицу
Небо и птице.
И све што се земљом креће.
Златну нит
живота у косу да ми уплету
Само тако
постаћу дете среће.
У молитви
руке пружам Небу,
Звезди златној што небо кити
обманом светлости своје.
Нека адска небеса раскрили:
Можда ће Бог и моју сузу
да освити?
Пресвета Богородице спаси ме.
Љубав сам расплакана
Дашак уплашени
Између ноћи и дана
Бол грца у мени
Пламен ми, као храну дају
сузе падају, падају.
Тугом обузето, тело у сан креће
На магленом крилу
опстаје сен моје среће.
Земљо, сатаниште и кукалиште
Љубави расплакана.
Утехо Богом дана.
Песма „УНЕСРЕЋЕНО ДЕТЕ“ награђена је у Италији, на АКАДЕМИЈИ, на тему „ШТА КАИН НИЈЕ ЗНАО“
Песми је додељена посебна награда Ирене Седлер, јунакиње из другог светсклог рата која је као социјална радница тајно изводила децу из логора, (2,5 хиљада деце је спасла), давала им нови идентитет и смештала у куће за даље неговање.
Све до пред крај рата чинила је дело спашавања, када је њено дело откривено и она стављена на мучење.
Поломили су јој били и ноге и руке, али Бог је хтео да она ипак дочека крај рата, буде ослобођена и дочека животну старост од 96. година.
Она је номинована за Нобелову награду, а њена награда у борби за заштитиу деце и насиља је установлјена после њеног упокојења које се догодило 12. маја 2008. године.
