Генерацији школској са очима пуним звезада и сунцем у души
У ове загонетне
мирне ноћи
о вунене бедеме
разлива се
у небо узлеће
мелодија са вретена
Преде светлост
Тихо
Кроз
памучне облаке
Тишином фруле
Бисером тамбуре на чијој жици
комарац плеше
кад уснуло пролеће милује с надом
Тајно
као предсвечарска тишина
преко крила невидљивих птица
Бела ноћ, јелек на грудима
Запис лика у зрну жита
Ватра ко румен крина
Цвет међ врелим хлебовима
Отварам очи
Бадемасте
Крупне
као градске капије
Шири око силније
Чини се осијање свлака
разгонећ сенке мрака
звезде у потоке потапа
у неку нежност
од плавих вода и облака
И тако, са осмехом изнад небеског лука
Просута преко струна плодних
Дозивана рујем девојачким и момачким
Бојом вина
Сплетена потка у пролећу тела
Жива
То, у ствари, знаком Сунца на кошуљи
ко рузмарином се
закитила месечина
Из двокњижја: „ПСАЛМИ У СВИЛИ ДУШЕ“
