Окрутни криминалци који показују агресивно понашање од најранијег детињства, имају другачију структуру мозга, показало је велико истраживање.
Током истраживања анализирано је готово 7.000 снимака мозга људи старијих од 45 година, од којих је трећина имала историју асоцијалног понашања.
Истраживање је показало да они који су иза себе имали историју проблематичног понашања, имају мањи мозак и тањи котекс често у деловима одговорним за понашање и контролисање емоција, пише ДаилyМаил.
Научници су такође прегледали криминалне досијее ове групе и испитивали њихове наставнике и особље које је са њима радило. Идентификовали су групу од 80 одраслих са константном историјом деликвентног и асоцијалног понашања – од уједања друге деце у вртићу до породичног насиља у одраслом периоду.
Ниво деликвентног и асоцијалног понашања учесника студије мерен је на сваке две године, од седме до 26-те.
Учесници су праћени и у одраслом периоду, а осамдесет них је асоцијално понашање имало током читавог живота. Само у периоду од 26. до 28. године осуђивани су у порсеку пет пута.
Они који су правили проблеме само у периоду адолесценције нису имали значајне разлике у изгледу мозга у односу на већину популације.
Истраживање су радили научници са Универзитетског Kолеџа у Лондону (УЦЛ), а студија је објављена у магазину Тхе Ланцет.
Научници су користили МРИ скенове мозга учесника старијих од 45 година поредили површину и дебљину 360 различитих делова кортекса.
Резултати су показали да је код људи са асоцијалним понашањем чак 282 од 360 регија мозга мање, у односу на делове кортекса људи са нормалним понашањем; док је код проблематичне групе на 11 од 360 делова мозга кортекс тањи.
„После свих снимака које смо видели верујем да људи са константним асоцијалним понашање заправо живе са одређеним хендикепом мозга. То је порменило моје виђење тих људи – они се читав живот у ствари суочавају са инвалидитетом”, каже ко-аутор студије др Тери Мофит.
Водећи аутор студије др Kристина Kарлиси рекла је да они који током читавог живота чине злочине, морају да имају много већу подршку од најранијег периода. „Један број појединаца који чине злочине има различиту структуру мозга, што им отежава развој социјалних вештина, и због тога им је потребна помоћ“, рекла је др Kарлиси.
Стручњаци тврде да резултати овог истраживања могу да помогну у откривању узрока насилног и криминалног понашања, а онда и могућност да се оно превенира.
Национална Географија
