Мошти Светог Арсенија Сремца путовале су од Пећаршије, Ждребаоника, Довоље, Куча, Косијерева и Острога, да би се вратиле у Ждребаоник. Где год су се заустављале остављале су неизбрисив траг о свом боравку.
Један важан, али мало познат, податак у вези са овим светитељем налазимо у Архиву Митрополије црногорско-приморске из 1925. године.
Наиме, житељи Косова и Метохије од тадашњег патријарха српског господина Димитрија тражили су да се у Пећку патријаршију поврате мошти Светог Арсенија Сремца. Као разлог наводе то да је светитељ основао Пећаршију 1256. године, да су његове мошти по упокојењу биле у гробници у Вазнесењској цркви, која се и сада ту налази, и да је сасвим природно да се после толико странствовања мошти поврате тамо одакле су и пошле: „и то баш у овим сретним данима кад наш народ ишчекује Вашу Светост на трону старих и светих српских патријараха, митрополита, архиепископа и епископа који су били велики поборници народног самодршца и јединства.“
Патријарх молбу упућује на Свети Архијерејски Сабор, који је својом одлуком бр. 13/90 одлучио да се преко Синода распита о актуелној теми.
У одговору тадашњег митрополита црногорско-приморског др Гаврила Дожића стоји да би тај акт изазвао велики немир код народа у Црној Гори и да би последице биле несагледиве, па је самим тим његово мишљење да то никако не би требало покретати.
Други податак у вези са моштима Светог Арсенија јесте њихов боравак у пећини Ћурукачи, у близини манастира Довоља, у селу Премћани, општина Пљевља.
У време кад су Турци похарали манастир Довољу, мошти Светитељеве са осталим црквеним сасудима су чуване у поменутој пећини. М. Драговић у делу „Свети Сава није спаљен“ (Пожаревац, 1930) записује да су око моштију Светитељевих пчеле почеле да праве саће и сакупљају мед. Из манастира Довоље, мошти Светитеља је Никодим Ђурђевић однео у манастир Морачу. Одавде, из манастира Морача, Никодим је мошти пренео на јеловој дасци у Куче, а 1856. године однете су у Бјелопавлиће. У Митрополијској архиви из 1915. године налази се документ који говори о осталим утварима које су 1877. године чуване у пећини Ћурукачи, које пронашао командир Лазар Бошковић 1897. године и чувао их све до 1901. године, када их је и предао Никодиму Јањушевићу, игуману манастира Добриловине (Манастир Довоља, Добриловина и Арханђели на Ђурђевића Тари су током целе своје историје сарађивали у преписивању књига, очувању монашког живота под Турцима, делећи судбину једни других, као и околног народа).
Куда год су се кретале, мошти Светог Арсенија остављале су неизбрисив траг о свом боравку, привлачећи народ различитих крајева Црне Горе својим благословом, о чему сведочи и податак да их ни у време највећег богоодступништва народ није занемарио, нити је дозволио да оду из Црне Горе. Напротив, култ Светог Арсенија је све јачи, као и број деце, и мушке и женске, која носе име по овом дивном светитељу Божјем.
bastabalkana