Има ли браћо међу нама љубави или се колебамо као апостоли када је Христос био одсутан па су почели да размишљају „ко је међу њима први“? Овде на примеру видимо да удаљавање од Христа дефинитивно чини човека слабијим и подложним искушењима али не мора нужно ни Његова близина да буде гарант доброте и љубави! Јуда је то показао! Човек који је био већину времена уз Христа, сведочио многим Његовим чудима изабрао је да га изда!
Често сам се питао зашто је то учинио, али и људи су ми постављали питање да ли је Јуда морао то да учини, „да се збуде“ што је у Писму речено? Наравно да није! Јуда је итекако имао избор, као што и сви ми имамо тај избор! Господ је дефинитивно „спремио“ план и за ту варијанту како да се спасемо и да га Јуда није издао! Јер ако је Јуда на било који начин био „условљен“ ту би се укинула слобода сваком људском бићу. Христос и према Јуди поступа педагошки и са љубављу. То видимо у реченици „Један од вас ће ме издати“.
Дакле не упире прстом у неког од ученика и не ствара осећај кривице, већ нуди прилику да се размисли и покаје!Подстакнут овим примером размишљам како ја користим своју слободу? Да ли ћу неком свом брату бити Јуда то је само моја одлука и ничија више! Нико ми не може и не сме бити изговор! Заблуда је рећи нпр. демони су криви! Не нису, ти си тај који бира да ли ћеш дати целив као Јуда! Разумљиво је то што тражимо начин да се оправдмо јер је у људској природи да криви другога. То „вучемо“ још од Адама. Дакле видимо да присуство у Цркви, чак и рад у служби није никакав гарант било какве доброте и светости, то још једна одговорност да будемо „светлост свету“.
По делима ће нас познати, зато радујмо се успеху другога, нека нас весели ако неко сеје семе јеванђелске истине, и нека ми доброта и труд сваког мог брата у Христу буде подстицај да и ја будем бољи и следим његов пример, а не искушење и камен спотицања! Увек је лакше бити критичар него стваралац!
