Нек се сете сад потомци,
и заплачу силно горко,
какви су им били оци,
руке секли и вадили око.
Земља им је сва у крви,
јунака им нигде нема,
у издаји увек први,
ко да Господ код њих дрема.
Без суза греси се не перу,
и искреног покајања,
залутали у погрешну веру,
жалосног су они стања.
Од убице до ловорике,
кукавице највећи хероји,
погледајте срамне слике,
ко сме жртве да изброји?
Србин свећу а усташа каму,
свако право показао лице,
џелати су посејали таму,
загрљаји њихови од жице.
Дечије су најстрашније муке,
од вртића логор направили,
сањате ли невиних јауке,
или сте се цели скаменили?
