Пут је знања непредвидив,
кад те води Дух невидљив.
Сорбона је школа вредна,
ал’ душа је послушања жедна.
Докторати јефтини су папир,
смирење ко најскупљи је сафир.
Монаштва сам осетио драж,
овај желим да сакупим стаж.
Позиција, титула и хвала,
у вечности није мира дала.
Немам страха од страдања,
већ за царство сва надања.
Лош је морал уз писменост,
нарушио нам трезвеност.
Србин први свуда трчи,
комунизам почео да штрчи.
Одрекли се срамоте и реда,
ко да Господ више не погледа.
Србима је важна само власт,
полагано одбацише част.
Због молитве и жеље за спас,
срушен бејах ко од ветра клас.
Радости је моје сад ризница,
страдалника та тамница.
Нека Србин знаде Оче наш,
није скупо и живот да даш.
Господња је у вечности слава,
за тај подвиг положи се глава.
