Од њега је новинар Ђоко Вјештица учио културу, Слоба Коњевић се за листу Дискомер консултовао са њим, Студио Б је некад имао ниво. Вељин „Ниво 23“. Чак и кад су га ситне душе преместиле због ситних пара у 13 сати поподне, Веља је одржао ниво, усправан, без ропца и лажне кукњаве. Остао је изнад. Вељини Духовници су подигли ниво и телевизији, а и гледаоцу, и духовни и културни. Све што је Веља Павловић радио било је култно. Било је и више неће бити, сем једног сећања на човека, који је оставио неизбрисив траг, не само у култури и духовности, црквености и књижевности народа коме је припадао и служио, већ и у сећању свакога ко га је чуо и погледао. Неће бити нове емисије „Ниво 23“ следећег понедељка уживо, неће бити духовне поуке за крај. Остаће Веља Павловић и молитва.
Вечан му помен.
Нема смрти, Христос Воскресе!
