Прочитах на зиду једног „електронског пријатеља“ чланак о неком американцу који је био атеиста, па се школовао, дошао до пара, доброг посла… а онда почео да се бави фотографисањем наркомана, курви, бескућника и осталих људи са друге стране друштвене маргине. Каже тај американац, да је тако спознао Бога. За тим чланком остављени су бројни коментари. Од оних који се не слажу са коментаром „власника електронског простора“ преко снисходљивих речи упућених том „власнику“ приликом расправе са неистомишљеницима, који „паразитирају у туђем електронском дворишту“, па све до идиотске констатације да „постоје људи који веруј, али не дају паре за то“. Шаренило је потпуно, од верског фанатизма са секташким елементима цитирања Светог Писма зарад нагрђивања неистомишљеника, преко православног комунизма, до крајњег атеизма. Људи ко људи, воле све. И мрзе све. Видим да су коментатори и узурпатори електронске авлије углавном моји суграђани. Чуди ме да им треба прича из Америке.
Некада је наш свети владика Николај обилазио школе по Србији и са врата би упитао ђаке: Да ли овде станује Бог? Тако је и тај американац екс атеиста на дну друштвене лествице сазнао да и са бескућницима станује Бог.
Зар Београд нема своје Божје сапатнике? Зар није довољно лети обићи Студентски парк и видети бројне бескућнике, пијанце, наркомане, материјално и морално пропале људе… зар није довољно обићи бирцузе око аутобуске и железничке станице и видети амалине, курве, бивше кафанске свираче, просјаке…. зар није лепо сести са њима, дати им цигару, платити пиће, чути њихов јад… чути како се они Бога не боје, јер њихов Бог није зликовац, њихов Бог је љубав, она коју од људи немају. Лакше је људима читати о некаквом американцу и налазити оправдање у Светом Писму. Тешко је данашњем вернику да замисли да седи у станичној биртији са Светом амалином, плаћа му велико Јелен пиво и слуша како му се ујна поново удала. Тешко је Гоци курви платити паклу цигара…. Свети амалину понекад поклоним књигу, али ми је увек врати кад прочита, ако ме сретне док чекам неки аутобус који касни. Каже да је дам неком ко није прочитао. Ваљда сам и ја некакав верник и дајем паре за то, јер и у београдским парковима и биртијама станује Бог.
