На празник све деце – Детињце, 22. децембра 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије је служио свету архијерејску Литургију у храму Светог пророка Илије у Мртвици.
Том приликом митрополит Фотије је рукоположио вероучитеља Александра Симића из Брчког у свештени чин ђакона.
После читања светог Јеванђеља митрополит Фотије је беседио о важности јединства Цркве и народа, нагласивши да је „Симфонија Светих Немањића – идеал јединства Цркве и државе у служењу народу.“ Такође је подсетио да пут истине често захтева жртву и страдање указивајући да „онај ко иде путем истине, иде и путем страдања, али живи у благодати Духа Светога“, као и то да упркос притисцима и изазовима историје, српски народ у Републици Српској остаје уз своју Цркву и православну веру.
„Поздрављам вас из ових подвижничких услова у којима се данас налазимо. Одвикли смо се да боравимо у црквама које су природног амбијента, али то нас не спречава да живимо своју веру. Радујем се што сте дошли у оволиком броју. Од свештеника сам чуо да овде црквени живот напредује, да људи долазе на Литургију и друга богослужења, и да деца која похађају православну веронауку долазе у цркву. То је веома добро и значи да имамо могућност да наша деца остану православци и светосавци на овим просторима.
Данас није лако бити Србин и православан, али то никада није ни било, браћо и сестре. Историја Цркве увек је била испуњена подвизима, страдањем и гоњењима. Онај ко иде путем Истине иде и путем страдања. Онај ко живи у благодати Духа Светога сведок је Истине самога Христа, и зато људи устају против таквих. Такав је био и Свети владика Николај у наше време – велики теолог и пастир. Безбожнички режим га је прогнао, те је морао да живи на Западу, највише у Америци, остављен и заборављен од нас. Био је професор и у руској богословији Светог Тихона у Пенсилванији, где се и упокојио. Други велики човек XX века био је авва Јустин Ћелијски, који је био затворен у манастиру Ћелије. Представници комунистичког режима нису му дозвољавали да иде међу народ и говори истину о Богу, Светоме Сави, православљу и духовном животу. Они су хтели да воде народ по законима теорије еволуције, која је човека представљала као мало савршенијег мајмуна. То су прогласили за науку над наукама. Када некоме кажете мајмуне, то је увреда за сваког човека, али таква философија је оставила дубоке последице на душу нашега народа. Хвала Богу, Он увек подиже велике људе. У наше време, такви људи су пробудили Црну Гору и Херцеговину, подизали народ у Србији, док је у Републици Српској народ увек био са својом Црквом и светим православљем.
На крају, желим вам сваки Божји благослов. Хвала свима који помажу овој црквеној општини и оцу Бојану, који живе, раде и делају дело које им је Црква поверила на овом простору. Нека их Бог благослови, као и све вас из општине Лопаре и све оне који се труде да живе по законима симфоније светих Немањића – где Црква и држава заједно раде у јединству, али без нарушавања својих надлежности. Нека вас Бог све благослови. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!“
Светој Литургији је молитвено учествовао и начелник општине Лопаре г. Радо Савић.
Извор: www.eparhijazt.com
