Срби су народ косовски,
Срби су народ заветни,
али у свим историјским
и преломним тренуцима,
морали су се опредељивати
на коју ће страну,
за Небеско, ил’ земаљско царство,
и тако би све од Косова
и Лазаревог завета
до дана данашњег
Срби су народ косовски,
Срби су народ заветни,
јер су се једном
на Косову определили
за Крст Часни војујући,
своју веру чувајући,
Отаџбину и српски народ штитећи,
па и Европу хришћанску бранећи,
са Лазаром кнезом светим
и Косовским јунацима била је
и сва српска господа хришћанска,
и сви они са Лазаром
на Косову једним гласом рекоше
и Завет дадоше:
– За Небеско, за Небеско,
не земаљско царство
Срби су народ косовски,
Срби су народ заветни,
и у тешко време турског ропства
Срби православни остадоше,
и своју православну веру сачуваше,
јер за Небеско, а не земаљско бише,
они који се за земаљско определише,
прелестише се,
и своје се свете вере одрекоше
и почеше служити другим боговима
којима ни имена не знадоше,
а у вери Срби остадоше,
који се са Лазаром
Небеском Царству приклонише,
и идући уским путем мучеништва
– Царство Небеско задобише
Срби су народ косовски,
Срби су народ заветни,
да се нисмо опредељивали
и верни себи остали,
Срби би у Средњем веку,
веку хуманизма и ренесансе,
Западу се приклонили,
а тад се Запад вратио
овоме свету и његовим лепотама,
па и многи наши кренуше
овим широким путем
и постадоше следбеници
философије по човеку,
стадоше манастире и подвиге напуштати,
и у просветитељству и људском уму
утеху тражити,
а себе „друштвеном елитом“
и просвећенима прогласише,
ту „елиту“ је Достојевски
у својим делима називао
– однарођеним делом друштва,
како код Руса, тако и код Срба,
и они ће се кад-тад, пре или касније
поклонити западним вредностима
овога света, тела и греха,
али ово искушење не прихватише они
који су косовским идеалима живели,
и Лазаревом завету верни остали,
знајући да је све земаљско
смртно и пролазно,
а Небеско вечно и непролазно
Срби су народ косовски,
Срби су народ заветни,
Срби су се морали опредељивати
и у време безбожног
и богоборног комунизма,
који се наметао као
хришћанство без Христа,
као религија без Бога,
а у ствари комунизам је био диктатура,
који је своје право лице показао
у свим словенским земљама,
где је корење пустио
и своје зле плодове донео
У време комунизма би
као на Косову,
када Вук Бранковић цара Лазара
самога остави,
а он се земаљскоме царству приклони
и за Голеш планином уточиште нађе,
слично су се понели
наши комунисти,
који су своју веру, традицију
и Православље оставили,
да би лажним боговима
револуције служили,
они из својих кућа иконе избацише
и наш мученички народ
на то присиљаваше,
да уместо икона у своје домове
уносе лажне богове комунизма,
слике револуционара,
слике вођа који су
више у затворима
него на слободи били,
јер су се и до тада
многим злим делима
и злочинима прославили,
то сведоче честити и поштени Срби
који су у то време живели,
они кажу да је то време
било горе од турскога,
али и од тог искушења
се одбранише они који
верни Богу и Цркви остадоше,
Лазаревом Завету и Косову
и свему светом и узвишеном
у српској традицији и историји
Све што смо до сада поменули
из велике и славне
крстоваскрсне историје Срба
говори да су Срби велики народ,
мученички и страдалнички,
али народ вере, наде и љубави,
навели смо оно што је сигурно извесно,
да су се само они Срби одржали
који су са Богом и Црквом живели,
јер су управо из вере
снагу духовну задобијали,
да преброде и победе сва искушења
која им је историја наметала,
од којих смо само нека поменули
Ово што нам сада предстоји да кажемо
везано је за садашњост али и будућност,
не само Срба, него и читавог света,
јер је сада свима очигледно
да сав свет, да сва земља постаје једно,
то глобалистички креатори
Новог светског поретка
прокламују и раде на стварању
једне државе у свету,
са једном владом, једном војском
и јединственим законима,
па и једном религијом,
а сва власт ће бити предана
у руке земаљскога цара – антихриста,
који ће бити устоличен у обновљеном
Соломоновом храму у Јерусалиму,
и одмах после устоличења,
почеће гонити Цркву Божију,
о томе нам је Свети Јован Богослов
у свом Откровењу давно писао,
не да бисмо се плашили,
него да бисмо знали
и да бисмо се за то на време припремили,
дакле, у тој предстојећој
апокалиптичкој будућности света
су и Срби,
и сигурно је да ће они
који су руковођени вером
и православним учењем
– ова најновија искушења препознати
и на њих на прави начин одговорити,
са друге стране, многи људи
то неће препознати
и понашаће се као они у време Ноја,
удаваће се, жениће се
и бриге земаљске водиће,
очи ће имати, а неће видети,
уши ће имати, а неће чути
шта Дух Свети говори Црквама
и шта Дух Свети говори народу Божијем
и онима који хоће у то
апокалиптичко време
да иду путем спасења
Зато је нама Србима сада најпотребније,
више него икада у историји,
да се себи и Богу вратимо
и ономе што су највећи људи
нашега народа говорили,
а посебно у 20. веку,
велики српски Оци и пророци
– Свети владика Николај
и Свети авва Јустин Ћелијски,
владика Николај који је
од свога народа прогнан био,
али је по читавом свету ходећи
– Јеванђеље Христово проповедао,
и у свим православним земљама
и у читавом свету поштовање великог
и светог човека задобио,
или Свети авва Јустин Ћелијски
– Српски пророк Јеремија,
који је у затворништву
у манастиру Ћелије код Ваљева био,
јер су комунисти мислили
да се Реч Божија може завезати,
али је авва Јустин заиста
своме српском народу
пророчку реч говорио,
и на пут спасења
у Христу га упућивао,
када би ми, данашњи Срби
само њих и своју Цркву слушали,
сва искушења модерног човека
и света би препознали,
и у тој предстојећој борби бисмо
као победници изашли,
јер је давно речено:
– Ако смо са Богом, ко ће против нас
Бој на Косову, Петар Лубарда, 1953.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
