Приликом недавног рашчишћавања остатака порушене Саборне цркве у Мостару, ради њене обнове, свештеници су у гробу митрополита захумско-херцеговачког Леонтија Радуловића, пре 18 година сравњеног заједно са црквом, пронашли његове нетрулежне мошти. Митрополитово тело сахрањено пре 122 године потпуно сачувано, а одећа је нетакнута. Многи верници који долазе да се поклоне моштима кажу да се црквом шири посебан мирис, мирис светитеља.
„Нисмо могли да добијемо већи благослов од овога на почетку радова обнове Саборне цркве Свете тројице. Тела светитеља, којима и Леонтије Радуловић припада, изван су закона природе, не распадају се, а уз то приликом ископавања се не осећа непријатан мирис. То се десило и сада. Пронашли смо потпуно очувано његово тело, није се распало иако је гроб био прилично натопљен водом. И одећа је готово нетакнута“, вели мостарски парох Радивоје Круљ. Срби повратници у Мостар кажу да је то као неко предсказање, неки знак да ће свитати лепша јутра за мостарске Србе.
Мошти митрополита Леонтија Радуловића измештене су у стару православну цркву Рођења пресвете Богородице, док се не обнови Саборна, најважнији храм Срба у долини Неретве, који је запаљен, а потом миниран 15. и 16. јуна 1992. године, на празник Свете тројице. Ковчег са митрополитовим моштима стављен је на почасно место у старој православној цркви како би верници могли да им се поклоне и да их целивају. После обнове Саборног храма Свете тројице поново ће у њему бити сахрањене.
„Како је Леонтије Радуловић себе уградио у темеље Саборне цркве, он нам још више даје снагу да и ми себе уградимо у њу. Он нам се на заиста величанствен начин јавља и објављује као Божја воља. Нетрулежност његова тела и светитештво његово је попут нетрулежности овог храма и бића Мостара и свих људи који овде живе. Она је непобедива и даје нам подстрек да обновимо Саборну цркву Свете тројице на квалитетан начин, у правом смислу обнове. То је радост за нас“, додаје свештеник Круљ.
Рођен 1835. године, у Поповом Пољу, са крштеним именом Лука, отиснуо се у свет. Преживео је два заточеништва, турско и аустроугарско, стигао до Београда, Дубровника, Црне Горе, да би смирај душе нашао у Мостару где и данас почивају његове мошти. Митрополит Леонтије није ни пола године управљао херцеговачком епархијом. Разболео се, претпоставља се од сушице, а и од последица заробљеништва и мучеништва. Представио се у Господу 12. октобра 1888. године, а у знак захвалности за његова дела, страдања и мучеништва, сахрањен је у Саборној цркви Свете тројице у Мостару, одмах испод владичанског предстола.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
vecnost.com
