Ручни крстови представљају неизоставне предмете током извођења литургијских радњи и обреда у хришћанству. Увек стоје у олтару, на престолу поред Јеванђеља. Свештеник током службе узима крст и њим благосиља вернике, који га целивају. Приликом крштења полаже се на груди онога који се крштава.
Дуборезни ручни крст новобрдског и грачаничког митрополита Никанора из 1551. године, окован сребром, један је од најстаријих примерака очуваних ручних крстова у српској примењеној уметности.
Пронашао га је познати историчар Стојан Новаковић у целиваоници манастира Рајиновац код Гроцке и 1875. године крст откупио за збирку Народног музеја у Београду.
На право порекло овога крста указује натпис на окову његове дршке, који открива да га је учинио Никанор за цркву Спасову више села Смире.
О селу Смира, које се налази недалеко од Гњилана, на Kосову, први подаци забележени су у повељи краља Милутина из 1308. године. Још неколико историјских извора из 16. века пружају податке о овом селу, у којима се, између осталог, помиње манастирски комплекс са црквом Вазнесења – Спасова.
Из њих сазнајемо да је митрополит Никанор овој цркви даривао многобројне прилоге, између осталих и ручни крст окован сребром, што упућује на претпоставку да је црква можда његова задужбина.
Рад митрополита Никанора на тумачењу јеванђеља из 1530. године показује високу образованост, о чему сведочи и његова лична библиотека. Никанорово задужбинарство и меценат сврставају га у значајније личности из историје Српске православне цркве.
За сада остаје непознато како је крст доспео у манастир Рајиновац. Могуће је да су га донели монаси из Смире или Грачанице, током Велике сеобе Срба 1690. године.
Израђен је од шимшировог дрвета са једноставним оковом од сребрних плочица на коме су уфасовани разнобојни комади полудрагог камења.
Дршка је такође окована сребрним тракама које су декорисане двоструком плетеницом и двоструким низом тордиране жице. Слична комбинација мотива, који украшавају сребрне траке на оковима појединих крстова, указује на радове ћипровачке школе.
РТС
