Нови завет описује Витсаиду као место на обали Галилејског мора (Kинерет), где су се родили тројица Исусових апостола – Петар, Андрија и Филип.
Тим израелских и америчких археолога открио је зид без врата који је могао бити изграђен како би скривао истакнуту хришћанску базилику из петог века. И док разлог скривања зида, као и идентитет градитеља, остају мистерија, истраживачи кажу да сада могу бити сигурни да ће базилика бити идентификована као изгубљена црква апостола у Витсаиди, коју у хроникама помиње баварски бискуп Вилибалд који је то подручје посетио током свог ходочашћа 724. године нове ере.
Нови завет описује Витсаиду као место на обали Галилејског мора (Kинерет), где су се родили тројица Исусових апостола – Петар, Андрија и Филип. Према јеванђељима, Исус је тамо учинио нека од својих чуда, пише Тhе Јerusalem Post.
…“Kада су се вратили, апостоли су испричали Исусу све шта су урадили. Он их је затим повео са собом и повукли су се у град који се зове Витсаида. Kада је народ сазнао за то, пошао је за њим, и он их је дочекао, и говорио им о Царству Божијем, и исцељивао оне који су требали да се излече“, стоји у једном одломку из Јеванђеља по Луки.
Више од века истраживачи су давали предлоге која археолошка налазишта би се могла идентификовати као изгубљени град, укључујући брдо познато као а-Тел у парку Јордан које је ископао проф. Рами Арав са Универзитета Омаха, Небраска.
Међутим, други тим археолога са Kинерет института за археологију Галилеје при Универзитету Kинерет, предвођен проф. Мордекаи Авијам и проф. Стивен Нотли, истражују подручје познато као Беит ХаБек (ал-Арај) на северној обали Kинерета, према Вилибалдовом опису.
„А одатле су отишли у Витсаиду, резиденцију Петра и Андреје, где се сада налази црква на месту њихове куће“, написао је бискуп док је путовао обалом Kинерета. „Остали су тамо ту ноц́, а следећег јутра су отишли у Хоразин, где је наш Господ отерао демоне“.
Неколико деценија касније, регион је погодио велики земљотрес, а и владајућа династија се променила. У периоду који је уследио, изгубљена су многа хришћанска места, као и сећање на њихову тачну локацију.
„Kрајем 19. века, ал-Арај је већ био познат као снажан кандидат за Бетсаиду“, рекао је Авијам. „Пре пет година одлучили смо да детаљније проверимо локацију и почели смо са ископавањима. Убрзо смо открили слој који датира из Исусовог времена, откопавајући куће, грнчарију, новчиће и тако даље. Од самог почетка, неки налази – као што су делови мозаика – су нам указивали на то да негде мора да постоји црква.
Авијам је нагласио да им је, с обзиром на познату Вилибалдову хронику из 8. века, било важно да лоцирају цркву.
„Желели смо да докажемо причу“, приметио је он, додајући да су, пошто се ал-Арај налази на обали језера, док је А-Тел удаљен неких два километра, мислили да је то убедљивије место за новозаветно насеље.
Заиста, откривена је велика базилика, од око 27×16 метара.
„Пронашли смо мозаике, два натписа, апсиде, све датира из византијског периода“, рекао је Авијам. „Црква је подигнута крајем петог или почетком шестог века и вероватно је остала у употреби до осмог века.“
Током последње сезоне ископавања – која је завршена прошле недеље – археолози су ископали оно за шта претпостављају да су спољни зидови цркве. Међутим, били су изненађени када су утврдили да, иако су зидови остали читави до висине од око једног метра, није откривен ниједан улаз.
„Постоје само два објашњења за ову структуру“, рекао је Авиам. „Могуће је да је зид припадао каснијој грађевини изграђеној на земљишту цркве. Знамо да је у периоду крсташа у 13. веку на том месту радила фабрика шећера. Можда је зид био повезан са њом.“
Међутим, други предлог отвара још мистерија.
„Може бити да је неко одлучио да подигне зид око остатака ове важне цркве да је сачува или да је закопа“, приметио је Авијам.
Према речима археолога, након што је земљотрес уништио цркву и пошто ниједна хришћанска заједница није живела у њеној близини нити је посећивала, могуће је да је неко желео да заштити остатке грађевине.
Следеће године, археолози намеравају да копају даље, како би дошли до темеља, што ће им вероватно омогућити да датирају зид. И можда да одговоре на неке од мистерија.
Национална географија