Милици се чини да је све почело да губи мир и спокој нормалног људског живота, када
је једног дана, док је била други разред гимназије, пред крај шестог часа ушла у разред дежурна професорка и рекла:
– Нико не сме да напушта учионицу останите сви у клупама до даљњег.
Објава је у први мах обрадовала, да остане у школи без часова, нешто као одмор, као
пријатно изненађење, а затим брига како да јави родитељима зашто касни.
Да ли исте вечери или наредних дана, углавном сви су ученици, као и сви људи хитно
вакцинисани против Вариоле вере, те опаке болести за коју до тада нису ни знали да
постоји, али се знало да је постојало у причама из средњег века, као последица
простоте, незнања и лоших хигијенских услова. При таквим констатацијама, с
презиром је спомињана простота тог давно прошлог средњег века, као доба
мрачњаштва и незнања и упоредо величање савременог доба, као доба науке, технике и општег људског напретка и свезнања.
Уједно је то била прва ситуација, која је нарушила дугогодишњи, ред, спокојство мира, свакодневних односа где се знало ко ради и шта и колико ради, ко учи школу, ко одржава ред, мир, поредак, ко чува, теши, васпитава. Сваки посао, од најпростијег донајсложенијег је имао смисао и обављао се са пуном важношћу, пажњом и вољом да се што боље уради, код већине становништва. У затвор су одлазили, због ситних крађа, пијанчења, певања песама у кафани које су величале краља и српску историју и сличних преступа. Убистава, провала и тежих кривичних дела скоро да није ни било.
Био је један случај монструозног убиства, који је дуго потресао целу земљу и који је
прославио једног адвоката, браниоца у том поступку.
– „Ја имам своју девојку и немој да ти падне на памет да ми се набацујеш и да ме
заводиш“.
Милица је пренеражено разгорачила очи и љутито одбрусила:
– „Шта ти мислиш ко си ти, одакле ти паде на памет да би ја могла било коме да се
набацујем, а камоли теби“, прекорила га је због његове дрскости, али није могла да
дозволи себи да му истом мером врати и да му одбруси да је за главу нижи од ње.
Неславан почетак, али је отворио врата искрености тако да су без околишања, једно
другом увек сасули у лице оно што мисле и постали заиста добри, прави пријатељи.
Било је ту и јетких критичких речи и неслагања, али све са пажњом и искреном жељом
Десило се једном приликом да су се на часу математике толико засмејали, да је цео
разред почео да се смеје, иако нису знали разлог њиховом смеху. Разредна их је
избацила са часа. Тома је био одличан ученик и чим је био избачен одмах се уозбиљио
и предложио: „Хајде да се извинемо разредној и вратимо на час“. Милица се не би
вратила, али је попустила није желела да у очима разредне испадне гора од њега. Са
њиховим дружењем брзо су упознати и родитељи, пошто је разредна на првом
следећем родитељском састанку, скренула пред свим родитељима пажњу, на њих двоје. да се укаже на грешке. Томине примедбе Милици су биле најчешће због шминкања.
Десило се једном приликом да су се на часу математике толико засмејали, да је це разред почео да се смеје, иако нису знали разлог њиховом смеху. Разредна их је
избацила са часа. Тома је био одличан ученик и чим је био избачен одмах се уозбиљио
и предложио: „Хајде да се извинемо разредној и вратимо на час“. Милица се не би
вратила, али је попустила није желела да у очима разредне испадне гора од њега. Са
њиховим дружењем брзо су упознати и родитељи, пошто је разредна на првом
следећем родитељском састанку, скренула пред свим родитељима пажњу, на њих двоје.
Одломак из књиге ”Без оца”
