Не
Ниси ти био мој сан
Ја сам имала свој сан
А ти си се једне ноћи
Само појавио пред тим сном
Имао си добру Песму
Заденуту на реверу
Некаквог сивог кишног мантила
И причао си о оним језерима
На којима сам ја већ била
Део месечине
Коју сам ја на једном језеру
Пре тебе захватила
Ти си огрнуо као плашт
На себе
Теби се свидело у мом сну
А мени се свидео твој плашт
Као месечев огртач
И једном
Када престанем да сањам
Ти ћеш отићи из мог сна
И бићеш неко други
И нећеш носити месечину око себе
Можда ћеш се вратити
У неки други сан
Који ћеш ти да сањаш
Ја се у снове после тебе
Више нећу да враћам
И да обилазим она зелена језера
На којима се нисмо срели
Али смо се по њима препознали
Ја нећу више снове на језерима
После тебе
Овај сан
Који сам по теби измислила
Био је толико леп
Да ја не знам
Шта бих ја то
Са још једним таквим
Сном радила
Али – тај месечев огртач
Њега бих ипак сачувала
Да неку себе њиме покријем
Једном
Када више не будем имала
Времена
Да сањам
nekazano.me
