Душан Миловановић из Ћелија код Лајковца прикупио мноштво предмета с подручја где се пре 110 година одиграла чувена Колубарска битка
Бајонети, ашов, коцкасте бомбе, делови граната, шнале за шињеле и сијасет других предмета пронашао је и ономад изложио у лазаревачкој библиотеци Душан Миловановић из Ћелија код Лајковца. Необичан сабеседник, упорни трагач наше далеке прошлости, заљубљеник у историју, пре би се рекло занесењак, јер оно што је пронашао у дубодолинама, на ливадама и огољеним косама Врачег брда и Човке више је него драгоцено.
Са задовољством показује изложене предмете, делове војничке опреме од пре 110 година, када се одиграла чувена Колубарска битка. Било је тешко газити каљавим стазама којима се некад ратовало и гинуло, али трагање се исплатило: у Душановој „архиви” велики је број предмета, од ордења и муниције до остатака пројектила.
– Намера ми је била да на основу ратних дневника српских и аустроугарских снага обелоданим податке о распореду и кретању две војске, после преласка српских бораца преко Колубаре и заузимања положаја на десној обали реке, у рејону Враче брдо и Човке. Реч је о десет дана крвавих борби, од 15. до 25. новембра 1914. године – подсећа наш саговорник. – Подаци се односе на пукове дивизија. Кад је човек на лицу места, кад истражује у архивима, у прилици је да сачини белешке о положајима ровова, распореду коришћене и некоришћене муниције обе војске. На овом подручју проналазио сам и трагове оружја које је обично имао трећи позив.Брине Душан о сваком пронађеном предмету. Није лако истражити велику површину овог поднебља и пронаћи делове опреме наше и аустроугарске војске, међу којима су ордење, новчићи, алке шаторских крила, фишеклије. Сваки експонат је очишћен.
– У Великом рату је подручје Враче брдо и Човка било изложено јакој артиљеријској ватри аустроугарске војске – показује неке од војних мапа. – Долину уз реке Љиг и Колубару, ћелијанску косу, западни плато и обронке Врачег брда гађала је и српска артиљерија, најпре да би спречила аустроугарску војску у даљем напредовању, али и као подршка својој војсци у контранападу.
Пронашао је и неке археолошке предмете: бронзана длета, врхове стрела, римски и средњовековни новац. Све је то предао Заводу за заштиту споменика у Ваљеву. Његов пријатељ Зоран Антонијевић из Лазаревца (о коме је „Магазин” писао) такође је приредио документарну изложбу у библиотеци „Димитрије Туцовић”, с фотографијама и предметима, а све поводом значајног датума Колубарске битке. Било је ту много фотографија, личних предмета војника, одликовања и признања које су Колубарци добили због учешћа у ослободилачким ратовима 1912–1920. године.
– Мој труд награђен је проналаском многих оригиналних докумената, слика, одличја, извештаја. Круна тих сазнања су записи Драгомира Лукића, који је прибележио сећања преживелих солунаца, и стваралаштво хроничара и учитеља Александра Стефановића које сам добио захваљујући његовом сину Драгану. Александар је написао неколико књига о Лазаревцу и околини – каже Антонијевић, који за себе каже да је Вреочанин, хроничар и чувар сећања.
СЕЋАЊЕ НА 7.000 ВОЈНИКА
У спомен-цркви с костурницом манастира Ћелије колубарске су кости више од 7.000 војника обе војске. Изградњом спомен-костурнице у Лазаревцу део посмртних остатака је тамо премештен. Након обнове цркве и успостављања манастира, 2013. године је постављено звоно, поклон Министарства одбране Чешке, у знак сећања на погинуле војнике Моравског пука 9. прашке дивизије.
magazin.politika
