“Велика популарност може брзо и лако да поквари глумца. На тај начин да буде задовољан собом и да мисли да даље не мора да трага ни по себи ни по литератури. Онда отприлике ту негде и стане”, каже Мира Бањац
Легендарна српска глумица Мира Бањац никад се није посвађала са колегом. Приближава се деветој деценији, а у богатој и дугој каријери најчешће је тумачила улоге жена из народа које је обогатила својеврсним хумором. Млађим колегама би пожелела да раде мањим темпом и с уметничком доколицом.
Мира Бањац, дива српске глумачке сцене, жена је која је тумачила улоге у најпознатијим остварењима попут филмова “Варљиво лето ’68”, “Балкански шпијун”, “Лепота порока” и серија “Метла без дршке”, “Балкан експрес” и многим другим позоришним представама и ТВ серијама.
“Никад се у животу нисам посвађала ни с једним својим колегом па вероватно зато никад нисам ни била усамљена. Мој друштвени живот је мој рад, посао, пријатељи. Усамљеност није за лење људе. Kад сте усамљени морате јако пуно радити за себе да би вам било пријатно. Иначе пропадате”, рекла је славна глумица у разговору за Блиц. За њу слава је нешто што вам други дају за заслуге, али каже да није исто што и популарност.
“Слава је нешто што долази уз нечији рад док је популарност кварљива. Велика популарност може брзо и лако да поквари глумца. На тај начин да буде задовољан собом и да мисли да даље не мора да трага ни по себи ни по литератури. Онда отприлике ту негде и стане”, каже Мира Бањац. За време у коме данас млади глумци стварају и живе каже да је другачије од оног у ком је она радила, али и додаје да би волела да глумци данас осете макар мало задовољство посла који обављају.
“Млади глумац данас снима на једном филму, па у подне оде на други, а онда се опет враћа на онај претходни да сними друге кадрове. Они су стално растрзани и јуре и немају времена ни да се друже, да се воле. Само трче и раде, јер је такав захтев времена. Морају да буду присутни јер их у супротном неће бити”, оценила је Мира. Због експанзије филмова, глумци су принуђени на такав начин рада и морају да се боре за опстанак.
“Волела бих да раде мањим темпом, уметничком доколицом, са задовољством који глумачки посао носи”. Осврнула се на такав начин рада и приметила да није присутан само код глумаца већ и код других људи.
“Погледајте људе на улици. Они више не разговарају. Поздраве се и свако на брзину каже свој највећи проблем и довиђења. Разговор међу људима је јако битна ствар”, закључила је глумица.
Недељник
