У залуталој нади чујем шапат јада
Над уморном душом тражи свој стих
Далеко се чује и некад и сада
Неизмерно пева, ал’ још увек тих
Тај увек млади принц, дубоко у блату
Упутио је молбе, редовима својим:
„Кад моје време дође, у болести ил’ рату
Запамтите имена, која жив вам бројим“
Јер змај је он био и остао трајно
Змај који тражи, а не који проси,
Крљушт му сија, као сунце сјајно
И обасипа светлост, злочинској роси
