Одраз му видим у сузи хладној,
Стоји прав, са лицем бледим,
Са очима празним, у одаји тамној,
Рањена, у ништавилу седим.
Парче ми душе излете из руку,
Оде у горке, разорне снове.
Парче ми тела отрже муку,
Границе бола насташе нове.
Стајала бих уз тебе и ноћу и дању,
Чувала бих стазу, док свеће ти гасим,
Стајала бих слепа, у жалосном знању,
Да сам само могла, живот да спасим.
