Некад сам имао доброга друга
Далека памет, не мори ми рај
Велика срећа, још ружнија туга
Окаља светлост, наш пресвети сјај
Сада још волим, јер осећам драго
Оно што је сад, а не што је било
Намере њене, још јако и благо
Неуспелу прошлост, срцу је мило
Куда ће ићи пут за нас, друже
Корак лагани одређује грех
Пече дубоко, огњено узе
Нек’ нам се види, отпорни смех!
