Многи веома вредни људи без обзира на духовну или световну област остају дуго времена непознати. За свога живота, а понекад и доста времена након смрти. Један од таквих је и блаженопочивши отац Епифаније Живић.
Отац Епифаније се упокојио пре неколико година. Последњи период свога живота провео је у манастиру Острог. Имао је јако богат и турбулентан живот. Рођен је у Београду, на Дедињу, 1933.године. Kао дијете долази у контакт са руским емигрантима, који су се ту нашли након Октобарске револуције 1917. године. Још од детињства заинтересован за уметност, уписује почетком шездесетих ликовну академију у Београду, где су му предавали чувени професори Мило Милуновић и Петар Лубарда. У овом периоду заинтересовао се за фрескопис и иконе. Одлази у Западну Европу, где осликава православне храмове. Владика западно – европски је тада био сада такође блаженопочивши епископ Лаврентије. Након једне изложбе у Гетеборгу, постаје стипендиста шведске владе.
У животу оца Епифаније су се дешавала за обичне смртнике невероватна чуда. Чак је имао намеру пред смрт да напише и књигу о њима. Нека од чуда су слушање умилног појања ангела, свеће су му се у руци саме од себе палиле, а једном након посете цркви Ваведења у Београду имао је визију где се “небо отворило“, под снажним утицајем Пресвете Богородице.
Пресвета Богородица му је била најомиљенија од свих светих, а, поред ње омиљени су му били и свети Јован Шангајски, свети Модест, свети Спиридон, свети Василије Острошки, свети Георгије, као и његова слава свети Јован Kрститељ.
За време комунизма претрпео је велики прогон. Пошто није био члан партије, слали су га да предаје по сеоским удаљеним школама ликовно. Држава му је пошто се није јављао пет година из иностранства одузела целокупну имовину. Једном је након што се већ био замонашио живу главу једва извукао пошто је неко од становника у близини једног места у Београду изазвао намерно пожар напуштене амбуланте, која му је служила као место подвига. У том месту је прије тога трпео велике непријатности од мештана.
Отац Епифаније је велики духовник нашег времена широког и световног образовања о којима се мало зна. Вероватно је и сам допринео томе не желећи свет ни што је у њему. И жене је након једне несрећне љубави из младости врло избегавао, иако је у једном периоду живота цртао њихове портрете.
Упокојио се како је и живио. У тишини, без много метежа, у безмолвију…
Свети оче Епифаније, моли Бога за нас…
