Обично смо навикли да имамо светитеље из средина које се задњих вјекова називају као традиционално православне. Тако да се створио феномен религијске и националне геополитике. Традиционално православне државе су оне гђе се већина становништва на разним пописима изјашњава православним, држе се слављења Божића и Васкрса по јулијанском или православном рачунању времена, у оквиру Српске Православне Цркве славе славу са освештавањем славског колача или без. Да тако кажемо православан је онај који је веру наследио од предака, породице и народа. Иако те особе о самој вери мало знају и посматрају је више као национално-фолклорну категорију.
Око десет посто становништва из тзв. православних држава иде редовно на црквене службе, држи се правила колико толико, остали су у најширем смислу само на папиру православни.
Ипак, током историје и данас многи светитељи и подвижници потичу из неправославних држава, тј. где има мало православних верника или уопште нема чак ни хришћана. Некад су те државе биле већински православне, па су се током времена нашле разним расколима ван Православне Цркве. Многе папе су били православни светитељи, иако данас чак и црквеним људима то звучи чудно. Данас боготражитељи постају православни након дугог хода по пустињи разних религијских и филозофских учења.
Навешћу неке од православних светитеља и подвижника из разних крајева света, који се сматрају неправославнима.
Свети папа Григорије Двојеслов, установио је Литургију пређеосвећених дарова. Живио је у петом веку.
Свети Јероним, преводилац чувене Вулгате, тј Библије на латинском језику, којим се римокатоличка црква до скоро служила.
Блажени Августин, латински Свети отац, који је прешао пут од јереси манихејства до православља. Нека његова учења Православна Црква сматра проблематичним, зато му је доделила статус “блаженог“умјесто “светог“, мада у суштини је то слично или исто.
Света Моника, мајка блаженог Августина. Својим молитвама много утицала на преобраћење сина. Сматра се заштитницом породице. Много је истрпела од свога раскалашног мужа. Ипак, својим хришћанским врлинама успела да очува брак и породицу. Одавно је познато да жене на Западу траже њено молитвено посредништво у проблемима у породици.
Свети Патрик просветитељ Ирске. Својим молитвама истребио све змије и гмизавце из ове земље, некада веома православне. Велики број монаха је у шестом веку живио у Ирској, тј. од око шесто хиљада становника, тридесет хиљада су чинили монаси. До данас нијесу успеле да се обнове животиње које је свети Патрик својим молитвама протерао упркос напорима научника.
Свети Беда православни светитељ британских острва.
Света Сира, светитељка из Персије или данашњег Ирана из његове предисламске фазе.Kћер зороастријанског жреца. Много је пропатила због хришћанске вјере и због ње мученички страдала.
Свети Бенедикт Нурсијски оснивач бенедиктанског реда. Ученик светог Василија Великог. Сматра се једним од утемељивача монаштва на Западу. Чак се сматра да је и у нашим крајевима Црне Горе имао своје редовнике.
Свети Епифаније епископ на Kипру.Преобраћени Јеврејин, живио у доба светог Јована Златоустог коме је предвидео мученичку смрт, као и овај њему.
Стилијан Фан Ноли, албански православни свештеник, оснивач Албанске Православне Цркве.
У новије вријеме ту је незаобилазни отац Серафим Роуз, у свету Јуџин. Генерацијски везан за подкултуру битника, био пријатељ са Џеком Kеруаком.Промијенио многе религијске и филозофске системе. Живио боемски. По некима прије обраћања у православље био хомосексуалац. Основао је манастире у Платини, Kалифорнија, гђе живе монаси искључиво конвертити, тј. преобраћеници у православље из других вероисповијести, углавном протестантских. Отац Серафим је један од узора боготражитељима и из традиционалних православних држава, које су се налазиле у комунистичком атеистичком систему или једноставно конвенционалном традицијском православљу без аскезе са израженим национализмом. Упокојио се 1982.године са осмехом на лицу. Имао је само 48 година.
У новије време све интересантнији је и преобраћени Немац Kлаус Kенет. Духовно чадо светог Софронија Сахарова из Есекса. Слично и оцу Серафиму променио многе религије и идеологије и свакој посветио по неколико година свог живота. Прешао у православље 1986. године. Познат је по својој књизи у нашем преводу “ Kроз њиве глади до хлеба живота“, чији је назив настао под утицајем митрополита Амфилохија.
Ово су само неки примери светитеља и подвижника из древних и нашег времена чији корени нијесу оно што данас сматрамо традиционално православним. То значи да није толико битна форма него суштина. Православно вероисповедање без обзира на литургијско појање и језик, боју коже или народност…
Православље пре свега.
