Лутасмо улицама изнутра заклани
вриштећи нечујно до максимума
порушили смо од вике невидљиви зид
и отишли у другу област
нађосмо се на путу за непознато
нико нас није питао хоћемо ли поћи
пут нам постаде ноћна мора
бесадржајних снова
снови нам постадоше гола депресија
у дубине попут змије завукла се празнина
окусисмо предукус ада
из дубине, не можемо га ухватити
имамо лукавог противника
приказаће ти нешто из далека
што је твоје и није твоје
вриснућеш од ужаса
нико те чути неће
затрешће се од ужаса твоји хладни зидови
избезумисмо се од страха
паралисани остадосмо.
Лице нам се искриви од језе
Од ње не знадосмо за себе
Постајемо голи костури
Мртви играмо да разбијемо страх
Од свега на крају остаде само крик.
