Израз “људи са маргине“ се употребљава за различите типове људи и друштвене слојеве. Најчешће су у питању сиромашни, бескућници, просјаци, улични зависници од психоактивних супстанци, припадници разних мањина, душевни болесници…Ипак, кад се боље погледа много више би се могло сместити у ову категорију “људи са маргине“…

Често многи уметници, књижевници, научници су живели на сличан начин. Непознати и непризнати за живота или признати, али сматрани чудацима. Они, који се не мире са стандардима света, презрени од истог. Али и његови разлобичитељи. Маргиналци праве у друштву гетоизирани круг, кога се ,,пристојни“ људи клоне, одвлачећи погледе и своје деце са њих. Ипак, управо у овим круговима изникли су сви они боеми и великани, које су презирали за време живота или бар неког њиховог дела. Од Бодлера, Николе Тесле, Лу Рида, Винсента Ван Гога, Kаравађа, Kурта Kобејна, Вилијама Бароуза, па до Ђуре Јакшића, Риста Ратковића, Јаше Гробарова, Вита Николића, Живка Николића. Има их много више. Чак и у религиозним заједницама су познати. У хришћанству, посебно православном, чувени су јуродиви подвижници, познати по свом неконвенционалном понашању, многи од њих су данас светитељи, Фрање Асишког у римокатолицизму, Јакоба Бемеа у протестантизму, до муслиманских суфија и дервиша, индијских гуруа, разних религиозних философа луталица попут Сидарте оснивача будизма.

Многе песме, изуми, подвизи, идеје, филмови, нису настајале у топлим ушушканим луксузним просторијама, него у скученим улицама, квартовима, усамљеним џез баровима, старим зградама и собама.

Чак ни у комунистичко доба Југославије гђе се држало до реда, уметници нису могли да одоле “људима са маргине“, па тако настаје чувени уметнички покрет“црни талас“, који данас чини најквалитетнији део југословенске кинематографије.
Ипак у пракси није лепо бити део “људи са маргине“. Највероватније се мало шта постиже, осим врло тешког живота, који ће неко можда представити у некој књизи или делу, а сама особа неће од тога имати много користи.

Смрт “људи са маргине“ је тиха за бучну околину, па чак и оних познатијих маргиналаца. Одлазе тихо, само нека улица, кафана, продавница, зграда, евидентира после неког времена да онај човек или жена више није ту.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име