После нуклеарног рата,
свет ће бити у сивилу.
Изгубиће се боје,
и настаће црно бијели свет.
Сви ће бити у опасности од нове детонације,
не из страха од губитка живота,
колико од губитка перцепције.
Сваким новим ударом све мање човек.
Људи са дводимензионалним фигурама,
расцепљени на пола.
Боре се и гуше за своју половину или четвртину, па и десетину унутар себе.
Нуклеарни рат,
од кога се сви тако боје,
започео је давно у дубинама људског бића,
и само је несвесна тежња за небићем,
иако тиме показују вољу за моћ.
Пред нашим очима се одигравају нуклеарне олимпијске игре.
Главни играчи све више губе људскост,
постају обезблична маса костију са више или мање крви.
А, а, а, борим се да дођем до даха,
нови капиталисти су нам запленили ваздух,
постигнут је златни број људи,
али ипак елита и даље није срећна.
