Ненаметљиви, тихи, гладни, трпељиви, понизни, захвални кад им се удели нешто, макар то било и невољно, подносећи без речи хладноћу, врућину, глад, понижења и критике. Људи сенке. Стално у страху да не увреде кога. Ово је опис за већину бескућника.
Kо су ти људи, због чега су постали то што јесу? Питања су многа. Углавном, они обезбеђени их оптужују да су сами криви за свој статус. Да су то порочни људи, психички болесници, беспосличари. Можда и јесу понеки, а други су постали порочни од јада и муке што су завршили тако. На рубу друштва. Али колико има и превише порочних и беспослених људи, који сасвим добро живе, имају луксузне удобне куће и сваку врсту хране и пића. Ако неко и јесте завршио због порока на улици, ко зна шта га је на то навело и која је његова животна прича.
Иако живимо у модерном друштву разних људских права бескућништво се није искоренило, напротив, постало је много заступљеније. Америка, најразвијенија светска држава имала је 2013.године само 2.5 милиона деце, која су у једном тренутку били бескућници. Шта су сад деца крива због свог социјалног статуса?
Бескућништво је одувек поред презрења и подозрења већине мотивисало бројне уметнике, књижевнике и мистике. Рецимо, баш су Ханс Kристијан Андерсен и Достојевски написали тужне приче о деци бескућницима, Андерсенова је прича “Девојчица са шљивама“, а Достојевског“Божићни положајник“.
Сам Исус Христос је сам за себе рекао“ да Син човечији нема где главу заклонити“.Са овим као да се солидарисао са свим бескућним и убогим свих времена. У прилог овоме говори и јеванђеоска прича о богаташу и убогом Лазару, где после смрти богаташ због своје немилосрдности завршава у паклу, а убоги Лазар, болесни, прљави бескућник, коме су пси лизали ране испред богаташеве куће, у наручју Аврамову.
У хришћанству се формирао специфичан тип добровољног бескућништва – јуродивост. Иако не обавезно, јуродиви су често били бескућници, понашајући се неконвенционално, трпећи глад, жеђ, хладноћу, жегу, увек идући у истом оделу и пресећи. Најпознатији је пример Света Kсенија Петроградска.
Многи људи су бар на кратко, а да нијесу свесни били бескућници. Сигурно сте чули за приче људи који су доласком на студије у велики град знали да преспавају на клупи у парку или аутобуској и железничкој станици. Ово су и најпознатија места где бескућници уопште и проводе ноћи. По сведочанствима неких од њих, од када се пробуде ујутро размишљају где ће спавати увече. Ако и нађу место, често су на мети хулигана, несигурни свугде. Сигурно се сећате Kјубриковог филма “Паклена поморанџа“.
Поред свега проблем бескућника је и излазак из система, пошто изгубе или им украду лична документа, па не могу често да користе здравствене, социјалне и друге услуге. Ово се посебно односи на особе које су на улици завршили услед менталних болести, што је карактеристично за велике европске и америчке градове. Људи и жене, који су изгубили готово сваки контакт са стварности, умотани попут корњача у картонске кутије, незаинтересованост пролазника за њих, чији пси уз пут и уринирају по њима. Нажалост, ово је реалност модерног доба.
Многе познате личности су били током неког периода свог живота бескућници. Музичар Kурт Kобејн је као тинејџер након што је истеран из куће живио испод моста. Глумци Силвестер Сталоне, Џим Kери, Хали Бери и многи други су такође били бескућници. Ово само говори да се не треба предавати, јер иако неко се нађе на друштвеном дну може достићи и звезде. Нажалост, код нас је чувена музичарка и мултиталентована особа Маргита Стефановић завршила при крају своје каријере и живота у прихватилишту за бескућнике. Слична судбина је била и Моцарта, као и супруге једног од највећих композитора икада Јохана Себастијана Баха, која је након смрти мужа просила испред цркве светог Томе, за коју је њен муж компоновао. Неки људи након што су постали бескућници извршавали су или покушали самоубиство, нарочито, ако су прије тога биле угледне и богате личности. Једном од таквих се јавила Пресвета Богородица и рекла му да је у рају видела многе убожјаке и просјаке, а самоубице слабо.
Изгледа да ће се бескућништво и сиромаштво одржати до краја, јер сам Господ Исус Христос каже “убожјаке имате свагда“.
