Има у свијету, а посебно у Цркви, људи, који су тихи и ненаметљиви, много мање познати него што то заслужују. Такав је био и отац Лазар Стојковић.
Оца Лазара сам први пут имао прилику да чујем и видим на једном духовном предавању у Никшићу, прије десетак година. Назив предавања је био “ Пост нам отвара духовни вид“.И ту је отац Лазар показао право енциклопедијско знање о духовности, умјетности, све вјешто повезујући у једну цјелину. На крају је свештеник, који је био модератор рекао“ево видите, какво ми скривено благо имамо у нашим манастирима“.Заиста је било тако. Нажалост, ми људи често касно препознамо праве бисере. Тек након доста година увидимо какав је човјек са нама живио. Отац Лазар је своје монашко име добио по чувеном духовнику оцу Лазару Острошком. Рођен је у Банату 1958.године. Завршио је у Новом Саду гимназију, а потом умјетнички факултет. У чин јерођакона бива рукоположен 21 Јула 2000.године, а у чин јеромонаха 21 Септембра 2005. године. У манастир Заграђе долази 2001.године, гђе учествује у његовој обнови. Отац Лазар је био врхунски фрескописац, тако да је осликао многе манастире по Црној Гори, па и Саборни Храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Сав новац је улагао у обнову свог манастира Заграђе. Kолико је само молитви у себи изговорио најбоље оцртавало је његово лице, која је понекад била уроњена дубоко у себи, спознајући бол овога палога свијета. Многи су духовну утјеху проналазили код овог великог духовника наших дана или како би неки рекли“ последњих дана“. И заиста јесте право чудо да се један овакав прелијепи бисер или цвијет настане и никне у оваквом времену овога свијета, који је истини за вољу увијек био тежак и зло је имало велику присутност. Људи попут оца Лазара, као и његовог истоименог претходника оца Лазара Острошког нијесу могли дуго да трају на овоземаљском плану. Kао да их је болио сваки нерв, кост, душа. Не у неком сентименталном душевном смислу, него созерцавајући дубоко човјеков пад, кроз сваког појединачног човјека, који им је тражио помоћ и утјеху, а, они су је обилно пружали. Отац Лазар је био повучен, тих човјек. Ријетко се гдје појављивао у јавности, иако је то са једне стране штета, а са друге, питање је да ли би могао да тако дубоко продре у тајне људског бића да је било другачије. Он је наш савременик, а духовник на трагу египатских монаха из четвртог вијека, попут Светог Антонија Великог, Светог Пахомија, византијске и светогорске традиције Светог Григорија Паламе, Светог Никодима Агиорита, па све до великих Стараца наших дана Пајсија, Порфирија, Јакова Цаликиса, Јосифа Исихасте, Јефрема Аризонског.
Отац Лазар се упокојио 19 Августа 2021.године, а сахрањен 21 Августа у манастиру Заграђе.
Вјечан ти помен, драги оче Лазаре…
